Русија - Румунија: ледено доба или рестартовање?

29-05-2013 10:55:09 | | Глас Русије, фото: ru.wikipedia.org/Serhio/cc-by-sa 3.0/ vo |


Недавно је утицајно румунско издање Contidianul констатовало: Румунија има најнижи ниво односа са Русијом од земаља ЕУ. Чињеница је жалосна, хтели би смо да схватимо у чему је узрок?

Из окружења председника Басескуа често се чује критика спољне политике Русије. Није се допао Дмитриј Рогозин као специјални представник за Придњестровље и одмах изјава – „бачена рукавица коју Румунија треба да подигне“. Или саветник председника за питања националне безбедности обрушава се са оптужбама на рачун Москве, која, како он сматра, покушава да обнови СССР. И одмах мал те не претња: „за то ће морати да се плати“.

Како слични испади утичу на руско-румунске односе? По мишљењу директора четвртог Европског департмана МСП РФ Андреја Маслова,

- Нажалост, свих последњих година непријатељска реторика на рачун Русије стално је стизала из Букурешта. Али живот показује: конфронтационо расположење је контрапродуктивно. Не чуди што на таквом темељу наша сарадња кочи у свим областима. Ипак сада се политичка клима осетно мења. Добијамо од румунских партнера сигнале о заинтересованости за побољшање односа, за активизацију дијалога око позитивног дневног реда. Прагматичан прилаз развоју билатералних веза, без предрсуда и стереотипа, одговарао би интересима обе стране, дао би импулс сарадњи у свим правцима. Убеђени смо: будућност има управо такав прилаз. Између осталог, ове године ће се обележавати 10-годишњица руско-румунског базичног политичког споразума и 135-годишњица успостављања дипломатских односа међу нашим земљама. Добар повод за заједничку анализу онога што је било учињено и онога што предстоји.

У том контексту тешко је заобићи разговор о Молдавији која преживљава акутну политичку кризу. У њу се већ умешала и ЕУ, и САД, то захтевају и румунски политичари. Како ће се однети руска дипломатија према страном мешању на постсовјетском простору?

Андреј Маслов истиче:

- У Москви су обратили пажњу на позиве који се последњих месеци чују из неких европских престоница да се по сваку цену обнови Алијанса за европску интеграцију која се распала у Кишињову, што се граничи са мешањем у унутрашње стари суверене државе. Узимајући у обзир полиетнички састав молдавског становништва, не кријемо своју забринутост поводом политике румунизације коју спроводи Букурешт, његових тежњи да утврди у свести стновништва унионистичке идеје. Теме пратимо и реагујемо, измђеу осталог као посредник регулисња придњестровског питања. Становници Молдавије имају право да самостално решавају своју судбину. Спољни притисак не доприноси превладавању дуготрајне кризе, већ може само да дестабилише ситуацију, још више да искомпликује процес решавања проблема Придњестровља.

Енергетика је још једна сфера где би било добро утврдити позиције. Зна се да ће гасовод Јужни ток заобићи територију Румуније, значи она неће добити познате предности од транзита сировине. Неко од румунским политичара инсистира да је Москва донела политичку одлуку. Наводно, Гаспром је хтео да казни Румуне... Пи мишљењу руског дипломате, цевовод неће проћи територијом многих других држава. Једноставно из економских и техничких разлога била је одабрана најоптималнија маршрута.

- Колико нам је познато за учешће у Јужном току румунски партнери нису испољили посебно интересовање, давајући безусловни приоритет европским пројектима за транспорт гаса. Али ми смо убеђени да могућности за увећање руско-румунске сарадње у горивно-енергетској сфери постоји. Обострана заинтересованост у томе је била потврђена у току последњег заседања Међувладине комисије за економску и научно-техничку срадњу између наших земаља, која је одржана у априлу ове године у Букурешту.

Сада аналитичари нагађају колико брзо ће се завршти ледено доба у руско-румунским односима? Очигледно, то зависи од интензивности размене информација. А то да интересовање румунске публике за саопштења из Москве постоји, може се судити на основу буде пажње за сајт Гласа Русије на румунском језику, којем је чак дао ексклузивни интервју председник Трајан Бесеску. Тема необичне популарности Гласа Русије код Румуна се појавила недавно у интервјуу амбасадора Русије у Румунији Олега Маљгинова интернет-издању Романиа либера. Он је био врло зачуђен таквом поставком пиања. И приметио је да постоје други, много популарнији руски медији... А њему самом наш сајт није познат.

- Речи амбасадора, као и увек, биле су неправилно протумачене, објашњава ситуацију наш саговорник. Наравно, таквог мишљења о Гласу Русије у МСП нема. Ми се са поштовањем односимо према вашој комапнији, професионализму, угледном и озбиљном извору информација.

Гајане Ханова,