Додатни раздражујући фактор између Русије и Румуније
На одржаној Међународној конференцији о европској безбедности у Москви поново се појавила тема размештања ракета-пресретача у Румунији. Говорило се чак да је формирање друге етапе система ЕвроПРО, између осталог румунског фрагмента, престало да буде актуелно.
Али сасвим је очигледно да је питање америчке ПРО стални додатни раздражујући фактор у руско-румунским односима, како је пдовукао за Глас Русије директор четвртог Европског департмана МСП РФ Андреј Маслов.
- Формирање система ПРО САД у Европи директно дотиче интересе безбедности Русије. Наше забринутости и аргументи на тај начун вишекратно и детаљно су излагани у разним форматима, између осталог у двостраним контактима са румунским партнерима. Ипак на данашњи дан, нажалост, не полази за руком да се достигне прогрес у дијалогу о противракетној тематици. У тој ситуацији активно учешче Букурешта у реализацији датог пројекта постаје додатни раздражујући фактор у руско-румунским односима.
Недавно је амбасадор Русије у Букурешту Олег Малиганов помињао могућност претварања елемената система ПРО у циљеве за Руску Федерацију. Локална штампа је бурно реаговала, а неки аналитичари су почели да тврде да Русија де факто прети Румунији ратом. Питање је специјално разматрано за време последњег заседања Савета НАТО-Русија шефова дипломатија две стране. Неспоразум, како се израдио руски министар Сергеј Лавров, био је уклоњен. А његов колега Титус Корлецјан поново је уверио да систем ПРО над којем радимо има одбрамбени каракер. И никада не треба да изазове озбиљне забринутости друге стране. Андреј Маслов је уверен:
- Тврђења на рачун одбрамбеног карактера система ПРО који се ствара не могу да уклоне нашу забритутост, пошто постоји нераскидива веза између стретешког офанзивог и одбрамбеног система. Реализација пројекта у перспективи не може да се не одрази на ефикасност руског потенцијала нуклеарног одрвраћања. Зато ПРО у њеној пуној варијанти, без правних гаранција које тражи Рјусија, оцењује се као изазов, који захтева адекватну реакцију.
Спољна политика Русије стално се подвргава строгој критици у окружењу председника Румуније Трајана Бесескуа. Како се то одражава на односе две земље? Како се односи руска дипломатија према позивима за мешање у политичку кризу у Молдавији, који стижу из Букурешта? И чиме су се руководили у Москви – политичким или економским разлозима, када су оставили маршруту гасовода Јужни ток ван територије Румуније? На ова питања ускоро ће одговорити за Глас Русије директор четвртог Европског департмана МСП РФ Андреј Маслов.
Гајане Ханова,
