Петар Тодоровски – IN MEMORIAM
Преминуо је истакнути руски режисер Петар Тодоровски. Он је умро у Москви, у 87. години. Човек је једино што подлеже размтрању у уметности. Његова осећања, радости, снови, фантазије – то је најзанимљивије. Тако је тврдио Петар Тодоровски, који је сам проживео дуг, тежак живот и успео да сачува оптимизам, необичну душевну отвореност и завидни смисао за хумор.
О њему су говорили: То је фантастични коктел: филмски режисер, сниматељ, сценариста, глумац, композитор који је компоновао музику за десетак филмова, музичар који је одлично сиврао гитару и хармонику. Петар Тодоровски је правио филмове по сопственом сценарију, сам је компоновао за њих музику. Снимао је о ономе што је запамтио из свог живота богатог догађајима, што је дирало његову душу.
Многи филмови Петра Тодоровског су очигледно сећање на Други светски рат, чији је учесник био. На фронту је командовао водом минобацача, био је рањен. Атмосферу ратних година пренео је врло тачно, мада у његовим филмовима скоро да нема пуцњаве и експлозија. Таква је на пример филмска прича Верност, награђена 1965. године на Венецијанском фестивалу наградом за најбољи режисерски деби. А 1983. године на екране излази филм Роман са фронта који је потресао не само руске грађане. То је дирљива прича о љубави младог војника и медицинске сестре, номинована за најбољи страни филм у борби за Оскар.
Рат је режисер заувек запамтио. На једном од састанака са публиком говорио је отворено:
- Четири године рата биле су живот у нечовечним условима. Тамо је све било: љубав, некомпетентни командири, тамо су били херојски момци, тамо је био живот. Увек кажем: можда се још није родио, али појавиће се у Русији таленат који ће написати нови Рат и мир о том рату. Толико прича, толико људских трагедија. А шта је то срећа? Срећа је када постоји снага, када осећам иза леђа добре очи, знам да имам ослонац, и без обзира на своје године, радим.
Петар Тодоровски је обожавао своју жену и уздизао све жене. А глумице које су играле у његовим филмовима постајале су звезде. Он је открио блиставу Јелену Јаковљеву, поверивши јој улогуу филму Интердевочка. Овај филм о проститукама изазвао је у време перестројке буру у друтшву и постао лидер на биоскопским касама. Укупно га је у свету видело 250 милиона људи!
Много је личног у филмовима Тодоровског. Аутобиографски, вероватно зато тако драг био је самом аутору филм Главном улицом са оркестром. Валентин Гафт, који је играо у два филма Тодоровског са тугом говори о смрти режисера:
- Тешко ми је да замислим да Петра Јефимовича нема. Између осталог он ће остати заувек. То је посебан човек не само у филму, већ и у животу. То је човек који је прошао рат. И никада у животу није лагао шта је видео у радио. И по њему се може проучавати земља, људи. Човек који је видео у човеку оно што је најлепше. Тај човек волео је друге људе, никада их није варао. Храбар, јак, леп човек. Петја треба да заузме своје место у историји филма као уметник и као човек. Морамо да гледамо његове филмове, то су најбољи филмови које смо имали.
Петар Тодоровски је један од најизразитијих лиричара руске кинематографије. Смтрао је да у животу постоји велики дефицит доброте, и својим филмовима је хтео да унесе мало љубави у овај свет.
