Тенденције међусобних односа словенских народа у савременој етапи
У мају у Русији Празник словенске културе и писмености обележава 150-годишњи јубилеј: 1863. године Руски Свети Синод утврдио је годишњу прославу у част преподобних Ћирила и Методија 11. маја. 1986. године у СССР 24. мај је био проглашен за празник словенске културе и писмености. Престоница празника сваке године био је неки нови град Русије – Вологда, Велики Новгород, Минск, Смоленск, Кијев, Новосибирск и други. Од 2010. године основне свечаности увек ће се одржавати у Москви. Празник сваке године постаје све популарнији и одавно је постао празник свих Словена.
Историја празника потиче од црквене традиције која је постојала у Бугарској у 10. и 11. веку. Заједнички празник равноапостолних светих просветитеља Ћирила и Методија у епохи бугарског Препорода претворио се у празник азбуке коју су они створили. Дан бугарске просвећености, културе и словенске писмености званични је бугарски национални празник. И у Чешкој на Дан Свете Равноапостолне браће Ћирила и Методија прославља се државни и црквени празник.
Главна циљ празника је показати јединствно словенских народа, сетити се корена наше заједничке културе, етничког и језичког заједништва. То је посебно важно у савременој Европи, где су се словени поделили по својим кућама и не теже превише да испољавају склоност ка јединству.
Да истакнемо да је Европа тренутно полигон великог експеримента. на једном, не превише великом и ограниченом простору под истим кровим и по јединственим правилима покушавају да живе народи неједнаког нивоа развоја, различите културе, вероисповести, менталитета, који се на различите начине односе према својој историји. Словени међу европским народима заузимају значајно место, живе у Белорусији, Бугарској, Босни и Херцеговини, Македонији, Пољској, Русији, Србији, Словачкој, Словенији, Украјини, Хрватској, Црној Гори, Чешкој. Куда су усмерени вектори њиховог развоја? Да ли се у савременим условима може говорити о јединству словенских народа или макар о тенденцијама ка јединству?
Више деценија недавног историјског периода они су се налазили у другом систему политичких координата у односу на друге европске народе. Географски и политички они су били један простор, где су се историјске, етничке, културне или чак религиозне разлике нивелисале управо идеолошким задацима, заједничким политичким интересима и циљевима. у тим условима било је лако говорити о словенској узајамности. Стаљин је одмах после рата говорио чак о неопходности стварања савеза словенских народа.
У постосоцијалистичком периоду слободног плутања у светским политичким и економским водама, у условима нових могућности интеграције у европску породицу, Словени у бившим социјалистичким земљама почели су да подвлаче особености историјског, религиозног, духовног и културног живота својих народа, најмање обраћајући пажњу на словенство. Хлађење интереса према словенској идеји постало је осетно. Међу Совенима су се појавиле линије поделе. Прво је вододерина почела да се назире по религиозном, географскм систему координата. 90-их година унутар словенске групе јасно се означила подела, пре свега на западне (Пољска, Чешка, Словачка), јужне (Бугарска, Босна и Херцеговина, Македонија, Србија, Хрватска, Црна Гора) и источне (Русија, Украјина, Белорусија) Словене. Управо тада западни Словени прилично цивилизовано су решили своје проблеме и стални на пут интеграције у европске структуре, не сећајући се својих словенских корена.
Источни Словени су огрезли у сиромаштву, невештим реформама, корупцији и другим невољама. У јужном табору словенства јасно се издваја југословенство (Словени на територији бивше Југославије). У део југословена 90-их година су пала озбиљна искушења – међусобни ратови, свађе, међусобна нетрпељивост, ситњење на мале етничке групе. Управо у то време у југословенској групи се дешава подела, условно говореćи, на (западно)јужне (Словенија и Хрватска) и (југо)јужне (Србија, Црна Гора, Македонија) југословене. При томе код (западно)јужних Словена на Балакну се испољава тежа ка традиционалним западним вредностима. И важан општи фактор за њих постаје католицизам. А (југо)јужни Словени, православни, у време кризе више су тежили Русији и источним Словенима. А у таквој мешовитој републици као БиХ раскид се дешавао по религиозном принципу, поделивши републику на три различито оријентисана дела – исламски, католички и православни. Тако се коначно формирала још једна словенска група исламске вероисповести. Почеткм 21. века подела на католичку, правосланву и мању муслиманску групу Словена постала је врло јасна, а разлике међу њима у сфери политичких циљева, економског развоја постале су приметне голим оком.
Тако од краја 20. века видимо неколико процеса – ситњење некада јединственог словенског простора, као и прегруписање заједничког европског дома у који су се улили неки словенски народи. При тиме предност су добиле католичке земље. Са тачке гледишта западноевропских цивилизација, Словени су имали привилеговане земље и народе “другог плана“, међу којима већину чине православни. Овај процес се посебно јасно види на примеру Србије. Некада најјачи део Југославије, Срби су данас разбацани у неколико држава, ослабљени политички, економски, територијално. При томе процес ситњења словенског простора још није завршен. Он се јасно види у догађајима на Косову и Метохији, Босни и Херцеговини, Македонији, Србији. При томе међународне организације су играле крајње важну, али не увек позитивну улогу у тим процесима. У њиховој делатности истичу се двоструки стандарди у погледу субјеката конфликта, кршења међународног права, кроришћења војне силе против непопустљивих и непослушних Словена. Упечатљиви пример негативних процеса у погледу неких словенских народа је делатност Бадинтерове комисије (1991. година), Лондонса конференција (1992. година), преговарачки процес у Рамбујеу (1999. година), Међународни трибунал за бившу Југославију и слично. До данас од јединства југословенских народа на Балкану није остало ни трага.
На Балкану се бележи политичка нестабилност; губитак дела политичког суверенитета; тешки односи носеће нације и националних мањина; непоштовање људских права; нерешен проблем избеглица; спора реализација економских реформи; зависност економског развоја од дотација; нерегулисаност статуса држава, буајње криминала на територији читавог региона и много тога другог. Све се то дешава под патронажом САД, НАТО-а, ЕУ. Управо они сносе одговорност за ситњење словенског простора, за подршку различитих вектора развија словенских држава, за ниски економски ниво и политику русофобије.
У успостављању добросуседских односа, у стварању климе поверења, срдачности, врло су важни напори разних структура – политичких, економских, културних, религиозних. Чак УН на 50. заседању Генералне скупштине УН 12. децембра 1995. године на иницијативу Македоније прихватиле су резолуцију насловљену „Развој добросуседских односа међу балканским државама“, у којој су позване све балканске државе да улажу напоре у том правцу, да предузимају једнострана и заједничка дејства на јачању поверења, да развијају међусобну сарадњу у свим областима. УН су наивно сањале да створе на Балкану до 2000. године стабилну зону мира и сарадње. Није то постигнуто ни 2013. године.
За обнову добросуседских односа, за јачање сарадње и тенденција јединства словенских народа важну улогу игра култура, наука и црква. Њима нису страшне границе, њихов језик је разумљив, мирољубив, толерантан. Зна се да у Хрватској певају српске естрадне песме, а Београд радо дочекује хрватске уметнике. У србским селима играју македонско коло, а у Македонији гостију србска позоришта. Словенци веома воле да долазе на дочек Нове Године у Београд, носталгични су према заједничким празницима. Већ се одржавају заједнички фолклорни фестивали, дечији конкурси и олимпијаде. То су врло важне тенденције, али какве су перспективе словенског јединства?
Без обзира на одабране различите путеве политичког развоја, свака словенска земља има снаге које вуку ка очувању словенског идентитета. Практично у свим земљама су обновљене и делују словенске организације. У Белорусији то је Словенски сабор Бела Русија, у Бугарској фонд Словени, код Лужичана друштво Домовина, у Пољској Пољски народни савез, у Словачкој – Удружење словенске узајамности, у Словенији друштво Триглав, у Украјини Словенска странка, у Чешкој Словенска унија, у Србији удружења Свеслав, Словенски Сабор. Многа од њих улазе у Међународни савез Свесловенски сабор, који је на међународној конференцији посвећеној 50-годишњици Београдског словенског конгреса постао наследник Општесловенског комитета.
1998. године у Прагу после 50-годишњег прекида одржан је Седми Међународни словенски конгрес, посвећен 150-годишњици првог словенског Конгреса 1848. године. На крају је био формиран Међународни словенски комитет и национални словенски комитети у свим словенским државама. За време НАТО агресије против Југославије словенски комитет је био формирао Међународни Словенски Трибунал. Била су одржана 4 заседања Трибунала: 14. децембра 1999. године у Јарослвљу, 23. јануара 2000. године у Кијеву, 23. марта 2000. године у Београду и 4. јуна 2000. године у Берлину. Била је подигнута оптужница за ратне злочине против Клинтона, Олбрајт, Солане, Блера, Велсија Кларка и др.
Наредни важан догађај био је Конгрес словенских народа Белорусије, Русије, Украјине одржан 1-2. јуна 2001. године у Москви.
Последњих година очигледније је означена тенденција словенске узајамности, као и појава лидера међу Словенима. То поново постаје Русија. Још много предстоји да се уради, али већ данас велику улогу игра Међународни фонд словенске писмености и културе, манифестације под његовим окриљем, између осталог Дани словенске културе и писмености. Озбиљни научни ослонац словенског покрета јесте Институт за славистику РАН.
1991-92. године у Лењинграду и Москви одржана су три Конгреса Словенског Сабора. У последњем од њих учествовало је 897 делегата из 134 организације Русије, Украјине, Белорусије, Балтика, Казахстана, Молдавије, Пољске, Словачке, Србије, Бугарске, Канаде, САД, Француске, Црне Горе. Међу Словенима популаран је Међународни филмски фестивал словенских и православних народа Златни витез. Сваке године окупља уметнике из словенских земаља Међународни фестивал уметности Словенски базар. Велики допринос зближавању словена даје Државна академија словенске културе... У низу земаља формирани су Словенски универзитети. Својим стваралаштвом, талентима, младом енергијом, чистотом, искреношћу и некористољибивости студенати ненаметљиво плету везе словенског јединства, сарадње. И ако се за то латила омладина, и успева јој, значи, није све изгубљено у словенској култури, а то значи да словенски народи имају будућност, имају шансу да сачувају наш словенски род.
12. септембра 2008. године са територије Украјине почео је да емитује целодневни сателитски програм Међународни Словенски канал, оријентисан на светску телевизијску публику. Он обухвата својим програмом територију са становништвом од милијарду и 202 милиона људи.
Прелазак од разједињености ка сарадњи и уједињењу захтева озбиљне напоре, посебно у условима супротстављања том процесу низа западних земаља и војних организација. Важно је да је таква тенденција означена, а њено претварање у неповратни процес у потпуности зависи само од словенских народа.
др Јелена Гускова,
