Република Србска и НАТО - референдум?
БиХ као држава два ентитета Републике Српске и Федерације БиХ полако али сигурно корача према вратима НАТО пакта.
Иако је јавност дубоко подељена, гледајући у односу јавности Републике Српске и Федерације БиХ, по питању приступања БиХ у НАТО, политички и војни упосленици НАТО-а, изасланици и шефови западних држава, руководство Федерације БиХ и НАТО структура, ажурно, пропагандно и у свим сегментима друштва у оквиру БиХ, кренувши од хуманитарне и цивилне помоћи, медијске пропаганде, до војне помоћи утичу на то да се та идеја и оствари.
У погледу Републике Српске ситуација у очима јавности је несумњива по питању опредељености. Истраживања су показала да је 85-90% становништва Републике Српске изричито против ступања Републике Српске, односно БиХ у НАТО. За такав, разумљив став, један од повода је бомбардовање-агресија НАТО пакта над Републиком Србском 1995. године и напади на Војску Републике Српске у одбрамбено-отаџбинском рату, као и стајање НАТО пакта на страну једне од зараћених страна, односно на страну такозване Армије БиХ бивше Муслиманско-хрватске Федерације. Другим речима, НАТО пакт је био непријатељска страна војсци Републике Српске у недавно завршеном рату. Још један повод нетрпељивости србског становништва према НАТО пакту је и агресија на СР Југославију 1999. године и бројни злочини од стране НАТО пакта који су учињени над цивилним становништвом кориштењем касетних бомби и муниције са осиромашеним уранијом.
Са друге стране, јавност у Републици Србској је мало или никако упозната са Законом о одбрани БиХ и са чланом 84. под називом Активности за пријем у НАТО, а који гласи Парламентарна скупштина, Вијеће министара Босне и Херцеговине, Предсједништво, те сви субјекти одбране, у оквиру властите уставне и законске надлежности, провест ће потребне активности за пријем Босне иХерцеговине у чланство НАТО-а., што значи да су на нивоу БиХ сви на које се односи овај закон дужни да се придржавају и спроводе у дело наведени члан закона. Занимљиво је и необично је то, да се на овакав експлицитан начин, односно обавезујућим нормама, законским актом на државном нивоу одреди пут и усмерење државе ка овој војној алијанси без претходног општејавног консултовања, односно референдума. Такву одредбу у Закону није имала чак ни Хрватска, иако је општепознато да је Хрватска гајила и гаји симпатије према НАТО-у, па се поставља и питање зашто је уопште такав закон био потребан и уведен ако постоје велики анимозитети како у јавности, тако и на нивоима политичких власти на нивоу ентитета као и становништва по питању приступања у НАТО. Такође се поставља и питање разлога самог инцијатора закона за овакве одредбе у Закону о одбрани БиХ, односно по Закону је БиХ већ дубоко опредељена, дужна и стреми ка чланству у овој алијанси.
Војнополитички аналитичар Гостимир Поповић између осталог наводи:
- Када говоримо о расположењу за улазак или утеривање у НАТО савез, морамо одвојено посматрати ситуацију у Републици Србској и ону у Федерацији. У Републици Србској сигурно негде преко 85, чак и 90 процената становништва, није за улазак у НАТО савез. У Федерацији БиХ је преко 50 посто становништва за улазак у ту војну организацију. То је последица утицаја САД-а, чији политички представници упорно тврде да гарант безбедности БиХ могу бити само САД и НАТО, што се у Републици Србској не доживљава на тај начин. С обзиром да је Босна и Херцеговина састављена од два кључна елемента, а то су Република Србска и Федерација, веома је важно да се поштује расположење грађана у оба дела земље. У основним документима о формирању НАТО савеза говори се о томе да свака држава, која жели да уђе у тај савез, треба да одржи референдум да би се грађани изјаснили о томе. Међутим, Румунија, Бугарска и неке друге државе утеране су у НАТО без референдума. Мислим да се то не би смело десити у Босни и Херцеговини. Не знам шта мисле у Федерацији, али Република Србска, као један од два ентитета, има право да се на референдуму изјасни о једној тако важној ствари. Било каква прича о НАТО савезу без референдума је прича без покрића и нема легитимитет.
На којем ће нивоу бити референдум, на нивоу Републике Српске или БиХ, односно да ли ће уопште бити, је питање од огромног и круцијалног значаја за становништво Републике Српске и неким делом становништва Федерације БиХ. Наиме, ако буде на нивоу БиХ исход је известан, јер би се десило прегласавање србског народа. Ако би се десило да референдум буде на нивоу Републике Српске, исход је такође известан, односно одбијање приступања Републике Српске односно БиХ у НАТО је очигледно.
Најважније питање које се тиче референдума за јавност и власти Републике Српске је то да се обезбеди обавезни референдум на ентитеском нивоу, односно да се народ својом вољом изјасни да ли је за приступање Републике Српске, односно БиХ, НАТО пакту.
Важност овог питања се може упоредити и са сличним догађајем из недавне прошлости, а у вези прегласавања народа, а као што се и догодило по питању оцепљења тадашње БиХ од Југославије, када је без воље србског народа, једнострано извршено самопроглашење самосталности БиХ од Југославије, а тадашњу републику БиХ последице тог референдума довеле до крваво-катастрофалног грађанског рата.
Када дође време опредељивања, и ако дође до референдума у РС, по питању ступања Републике Српске, односно БиХ у НАТО, опет се поставља стално питање, да ли ће међународни притисак од стране западних сила уродити плодом као и до сада на овим просторима?
На јавности, а нарочито властима у Републици Србској је да овом озбиљном геополитичком питању судбине Републике Српске посвете огромну пажњу и искористе све могуће механизме за одржавање референдума на нивоу Републике Српске да би се народ изјаснио о овом питању не осврћући се на притиске и евентуалне уцене са Запада, јер једном улазак, улазак је за свагда.
Вања Савићевић,
