Рововска истина Авганистана
На универзитету швајцарског града Сен Гален одржан је 43. традиционални годишњи симпозијум, посвећен актуелним проблемима данашњице. Девиза актуелног сусрета биле су речи: Достојна храброст. Како је речено на прес конференцији форума, данас је у друштву посебно тражено сопствено мишљење сваког, чак ако се оно коси са општим током нашег „рационалног времена“.
Али за то је потребна смелост. Један од оних који су је показали за време симпозијума био је, на пример, бивши командант снага ISAF у Авганистану, амерички генерал Стенли Мек Кристал.
Треба рећи да овај генерал носи 4 звездице и који је учествовао у низу америчких великих борбених операција, никада посебно није бирао речи. У јуну 2010. године када се навршило годину дана његовог боравка на дужности команданта снага ISAF и америчког контигента у Авганистану, он је према листу Ролинг Стон допустио врло непријатне изјаве на рачун америчког амбасадора у Кабулу карла Ејкенберија, потпредседника Џоа Бајдена и специјалног представника САД у Авганистану и Пакистану Ричарда Холбрука. И мада се после Мек Кристал извинио, он је на крају крајева био приморан да да оставку. Али борбени дух није изгубио. По речима аустријског листа Винер Цајтунг, Мек Кристал је на симпозијуму отворено рекао оно о чему мисле многи критичари америчке стратегије у Авганистану, који не воле своје мишљење да изражавају гласно. Издање је цитирало између осталог овакве речи скандалозног генерала: Потребно је врло много за то да се изађе на крај са авганистанским отпором. Ако се, рецимо, приликом уништавања групе терориста уништава нечија кућа, тешко да ће се породица која је тамо пре тога живела осећати слободном, чак ако су се талибани повукли.
За све време почев од увођења у земљу совјетског војног контигента 1979. године, погинуло је 1,2 милиона Авганистанаца, а 5 милиона је избегло, подсетио је Мек Кристал. И то уз бројност становништва од 25 милиона људи. Читав свет није у стању да схвати како у условима бескрајног рата ово израбљено преко сваке мере друштво може још да постоји, приметио је генерал. Тамо нема правих државних структура, нити система здравства и образовања, праве социјалне сфере. И ако покушамо да решимо одмах све ове задатке, резимирао је Мек Кристал, то ће личити на склапање авиона који се налази у ваздуху.
Практично у исто време када су се у пријатном Сен Галену држали говори, у пустињском Авганистану су одјекивали пуцњи. Наредни дан по завршетку симпозијума, 4. мај, био је за снаге ISAF, према оцени медија, најкрвавији за читаву 2013. годину. У току жестоког сукоба у провинцији Баглан погинуо је војник немачког супертајног одреда командос КSK. А истог дана на југу Авганистана било је убијено 5 америчких специјалаца, још двојицу су убила авганистанска „браћа по оружју“ из редова полиције. Коначно, два немачка хеликоптера су оборена са земље приликом прилаза Кабулу. Немачки Дер Тагешпигел цитирао је речи министра одбране Немачке Томаса де Мезера о томе да испади терориста неће променити стратегију деловања бундесвера, која се на правилном путу. По свему судећи, на истом том правилном путу остаје и авганистанска стратегија НАТО снага у целини. Истина, потпредседник Академије геополитичких проблема Владимир Анохин склон је да види у њој уочи повлачења трупа једну занимљиву нијансу.
- Авганистан је увек био Пандорина кутија. Али мени се чини да неке снаге на Западу не желе да се трупе повуку из земље. Талибану су „дело“ Ције, и без обзиљног повода они пред повлачење трупа не би нападали. У принципу они би требало да утихну и чекају свој час. А испољавати активност у датом периоду сасвим је нејасно.
Пуковник бундесвера у оставци, експерт немачког Фонда за науку и политику Волфганг Рихтер сматра да се не сме потцењивати улога талибана у животу земље.
- Највероватније са Талибанима као политичком снагом ће морати да се рачуна, рекао је Рихтер у разговору за Глас Русије. Али ако они дођу на власт и учествују у влади, питање ће бити да ли су усвојили главну лекцију да никада више не пружају тиху луку терористима. Ако су усвојили лекцију, моћи ће да се говори о томе да је првобитни циљ у Авганистану достигнут.
Ко ће дати оцену тој лекцији? После рата 1941-45. у литератури бившег СССР појавио се појам „рововска истина“. Тачније приказивање рата не само са фасаде. Да ли ће се појавити рововска истина и у Авганистану?
