Хрватска може у Европску унију, али без својих традиционалних производа
Два месеца уочи званичног приступања Хрватске Европској унији, тамошње произвођаче све више забрињавају забране за традиционалне производе које стижу из седишта европске администрације у Бриселу, као и наметање различитих ограничења због којих више неће бити могућа производња и пласман производа на начин који је до сада био уобичајен. Због тога се хрватски произвођачи плаше губитака које ће претрпети, а заједно са њима, исте стрепње имају и привредници из других балканских земаља, попут Србије, где се такође може очекивати усвајање истих бриселских директива.
Наиме, ових дана је произвођаче са ових простора узнемирила вест да Европска унија забрањује продају лековитог биља, природних лекова и меда, ако нису извршена одговарајућа вишегодишња истраживања и добијен сертификат за улазак на тржиште Уније који кошта 100 хиљада евра. Произвођачи из Хрватске и Србије то тумаче практички као забрану алтернативног начина лечења и обустављање производње за многе мале произвођаче меда и лековитог биља који неће бити у стању да финансијски издрже таква правила.
Потенцијални губици се могу сагледати из садашњег обима производње и продаје. У Хрватској је под лековитим биљем и чајем засађено преко 4.000 хектара, а просечна годишња производња чаја износи око 80 тона, док хрватски просечни извоз лековитог биља износи око 7 милиона долара. А поготово се производња камилице у Хрватској сматра озбиљним бизнисом у области лековитог биља, с обзиром да се њен квалитет сматра врхунским чак и у светским оквирима.
У Србији је производња чајева све профитабилнији посао и њиме се бави око 100 произвођача широм земље. А поготово је производња меда у Србији перспективна, с обзиром да природне околности омогућавају изузетно повољне услове за гајење пчела, а по мишљењу стручњака, потенцијал производње меда у Србији износи преко милион кошница, са приносом од око 20 килограма меда по кошници. Тренутно Србија пласира меда у иностранству у вредности од 5 милиона евра, док се могућности продаје процењују на читавих 40 милиона евра.
Али са скорашњим уласком Хрватске у Европску унију, поставља се питање у којој мери ће мали произвођачи бити у могућности да се носе са таквим новим законима, а исто се односи и на произвођаче у Србији, где се такође очекује усклађивање националних закона са европским.
Међутим, када је реч о Хрватској, јавност је поготово узнемирило званично обавештење министарства пољопривреде, које је објавило на својој службеној интернет страници да убудуће неће бити чувеног вина Прошек, односно да се након уласка земље у Европску унију овог лета, назив Прошек више неће моћи користити, чак ни до продаје постојећих залиха тог вина, и још се додаје да се „обавештавају произвођачи који користе назив Прошек да узму у обзир наведене чињенице и прилагоде своје пословање новим условима на тржишту, будући да од 1. јула више неће бити могуће стављати на тржиште, како на домаће, тако и на инострано, вино под називом Прошек“.
Без обзира што је недуго потом та званична изјава врло конфузно и нејасно демантована након бројних негодовања произвођача, остаје и даље на снази одлука да се то име мора мењати зато што није заштићено у европским оквирима. Али ни ту није крај списку оних производа који се више неће моћи називати својим традиционалним именима. Иста судбина очекује и пашки сир, славонски кулен, далматински пршут, који нису заштићени производи у Европској унији, а без њихових звучних назива који су надалеко препознатљиви, ни њихова продаја више неће бити иста, па је очигледна штета коју ће претрпети због тога.
У стварности би то могло да значи да је Хрватска добродошла у Европску унију, али без својих производа и њихових традиционалних назива под којима се производе вековима и под којима су постали познати на многим тржиштима.
Ратко Паић,
