Кућне библиотеке: Pro e Contra
Још сасвим недавно кућне библиотеке биле су обавезан атрибут практично сваког стана. Власници су са поносом показивали гостима новитете и сматрало се да је кућна библиотека ризница знања која помаже човеку у животу. Али данас, у доба електронских књига, доста људи су пред дилемом: да ли заиста треба држати у кући штампана издања?
Песник и прозаик Оксана Лискова допуњавала је библиотеку, коју ју почела да комплетира још њена мајка, али је недавно одлучила, да треба да се реши неких књига.
- У СССР многе књиге су биле дефицитарне, могле су се набавити уколико си предао десетине килограмма старог папира и добио специјални бон. Тако смо набавили Грофа Монте Кристо Александра Диме и многа друга његова дела. Већина књига је била купљена у периоду 1991-2005. године. Куповине су углавном биле хаотичне. Део књига су поклон. Сваког пролећа, већ неколико година редом, прегледавам своју библиотеку и вршим селекцију. Ја сматрам, да кућна библиотека мора бити функционална и да служи лично вама. Књиге не смеју чинити просторну некомфорност.
Крајем 80-тих – почетком 90-тих година изашле су књиге, које су раније биле забрањене у СССР, појавили су се руски писци из иностранства, превођени су савремени страни аутори, поновљена су издања класичне књижевности, и ово интелектуално богатство нашло се на полицама кућних библиотека. Међутим, могућност куповине било које књиге, обиље нових имена проузроковало је неосмишљено попуњавање кућног простора. Полице су биле претрпане, број књига је био у сталном порасту. И нису сви љубитељи књига пажљиво бирали књиге за своје библиотеке.
Своју историју износи Гласу Русије Светлана Богданова, писац, новинар и власница шоу-рума Аурора Бореалис.
- Накупила сам 10-так хиљада књига. Такве библиотеке формирају совјетски људи, који су 90-тих година, да тако кажем, полудели и бацили се на књижаре, купујући све редом. Из моје колекције прочитала сам једно 80 посто, можда и више. Ја сам се променила и постало је јасно, да се и свет око мене исто мора променити. У таквој количини, књиге ми нису више биле потребне. Књиге су једноставно једно људско задовољство, и зашто се након настанка нове фазе у животу не би ослободила од њих? Раније су ми оне биле важне, али са временом је тај осећај нестао.
Међутим не ослобађају се од књига сви читаоци из идејних разлога. Са појавом електронских издања неки љубитељи књига су решили да своја штампана издања замене на електронска. Постдипломац катедре психологије РГГУ Марија Содољева износи своје мишљење.
- Треба ићи у корак са временом. Попуњавати кућу књишком прашином данас више није актуелно, то је губитак животног простора, сада то није у моди. Данас се све или готово све може наћи у електронској верзији. Ја ћу куповати само оне књиге, које нећу моћи да нађем у Интернету.
И, - да ли је данас потребна кућна библиотека? Свако решава ово питање на свој начин. Међутим, резултати анкетирања у социјалним мрежама говоре,- да већина љубитеља књига не могу замислити живот без полица до плафона, које су попуњене разним издањима, без изузетног мириса тек купљене књиге, без лаког шуштања страница. Вероватно из тог разлога, без обзира на постојање ридера и електронских издања, кућна библиотека није превазиђена и није отишла у прошлост. Јер колекционирање књига то није неко дизајнерско решење за дневну собу, него естетско и интелектуално уживање.
Ана Фјодорова,
