Струја из космоса
Русија може заузети прву позицију на светском тржишту космичке струје. Она ће се појавити кад на орбити почне да ради мноштво соларних електроцентрала. Свака ће представљати соларну батерију гигантске површине, која преноси енергију на Земљу у виду ласерског или микроталаса.
Руски стручњаци су смислили како се може максимално појефтинити изградња таквих централа и њихово лансирање у космос. Уместо крутих платформи тежине од по неколико десетина хиљада тона предложена је конструкција без костура од врло танке фолије с еластичним соларним плочама. Њена дебљина је свега 12 микрона. Читаво ово гигантско платно се пре старта смешта у релативно малу капсулу, а у космосу се развија у раван и задржава облик захваљујући лаганом окретању. У Русији су створене јединствене технологије за развијање конструкција од фолије, као и за још једну неопходну компоненту за соларну космичку електроцентралу – модерне ласере од влакана. На изради овакве централе тренутно ради главна научна установа Роскосмоса – Централни НИИ за машиноградњу (ЦНИИмаш).
Глас Русије је разговарао с њеним главним научним сарадником Виталијем Мељниковом.
Виталије Михајловичу, објасните да ли пројекат у ЦНИИмашу постоји само као идеја или је то већ постављени задатак?
- У виду идеје. Наш Институт је научно-истраживачки. Он треба да даје или оно што уопште не постоји на свету или нешто најсавршеније. Све новине се скупљају, о њима се размишља, дају се предлози, о њима се реферише руководству. Даље програм чека да дође његово време.
Прецизирајте технички моменат: да ли је смишљено колике ће бити димензије првобитне варијанте централе?
- Станица треба да буде капацитета од једног гигавата. Али, треба да јој претходи демонстрациони прототип од 100 киловати на којем ћемо се учити и проћи све техничке фазе производа, а затим ћемо направити прилично велике конструкције. Демоваријанта ће представљати сателит са соларном батеријом и ласерским уређајем који ће преносити енергију на везани аеростати. Од њега ће енергија преко кабела већ кренути према Земљи.
На коју орбиту ће бити лансирана централа?
- Најбоља орбита је, наравно, геостационарна. Централа ће висити изнад конкретне тачке и преносиће енергију тамо где је то потребно.
Ако станица буде представљала танку фолију како ће на њу моћи да се причврсти велики број светлосних проводника, како ће се они држати?
- Светлосни проводници које имамо јесу руско достигнуће. Кад се говори о супер проводљивости мисли се да бакарни проводник хиљаду пута боље спроводи енергију. Али зашто он мора бити метални? Преко нашег влакна пречника од 200 микрона, односно дебљине бритве, преноси се 50 киловата енергије. Зар то није супер проводљивост! Три пута више него преко бакра. И такав проводник као длака иде кроз целу централу. Није тешко причврстити га за фолију.
Шта мислите, кад се може организовати лансирање у космос пилотног демонстрационог пројекта централе површине од неколико хиљада квадратних метара?
- Пилотска варијанта се може направити до 2015-17. године.
Борис Павлишчев,
