Мамути се враћају
Јапански научници планирају до 2017. године да оживе мамута. Већ сада генетичари целог света раде на клонирању животиња, које су изумрле пре више десетина хиљада година. Једни експерти тврде да ће Земља ускоро личити на холивудски филм „Парк из доба јуре“, док други позивају да се реалност не брка са рекламним кампањама.
Идеја клонирања неке изумрле животиње већ више десетина година узбуђује умове на маргинама науке и обичне људе. Данас су прекинути озбиљни, па чак и разговори у шали у вези оживљавања праисторијских љускаша, диносауруса - сувише су дуго њихове кости били у земљи, тако да су се сачували само трагови на камењу.
Друга ствар су мамути. Историја ових животиња почиње готово у исто време када и историја људског рода, само што је била прекратка. За разлику од диносауруса, чији се остаци најчешће срећу у врућим каменитим пустињским пределима, мамути се налазе у замрзнутим слојевима земље (пермафросту) у субполарним пределима Сибира и у Северној Америци. Током хиљада година у леду, као у фрижидеру, тело животиње се очувало, очувало се меко ткиво, кости, често и крзно. Управо ту почиње „чудо“ клонирања мамута, о којем научници, без обзира на огромну скепсу, - по први пут озбиљно дискутују. Једино, што им је потребно, то су фрагменти ткива изумрле врсте, са добро очуваним ДНК. Остваривање овог пројекта је веома реално, али то не води ничему добром, износи убеђење биолог Александар Чубенко, научни новинар, уредник сајта „Вечита младост“.
- Није познат распоред гена у хромосомима, нисам сигуран да ли је уопште познат број хромосома, јер су у тако замрзнутом ткиву преостали неки „остаци“ и „парчићи“ од ДНК. Друго, веома је сумњиво, да ће материца слонице прихватити ембрион мамута, чак уколико он буде добијен. Далеко је интересантније од ових пројеката клонирања, и далеко је перспективнија идеја Џека Хорнера са Универзитета у Монтани. Он намерава да направи да ли „дино-кокошке“, или „коко-саурусе“. Узети кокошку, активирати „спавајуће“ гене, који сада не функционишу, и из јајета, можда чак у неколико фаза, добити нешто налик на диносауруса.
Према мишљењу експерата, овај научни експерименат ће коштати око два милиона долара, док је вредност клонирања мамута – милијарде долара. Далеко скромније цене за „васкрсавање“ кућних љубимаца нуде тужним власницима амерички бизнисмени. Клонирање вољеног кученцета и маченцета кошта у САД око 250 хиљада долара. Али једно је – кућни љубимац, и сасвим друго – мамут, који једноставно неће опстати у савременим условима, како сматрају многи научници, једноставно због тога што је клима на Земљи сасвим другачија, него пре једно 400 хиљада година.
Док једни научници покушавају са клонирањем мамута, - научници са аустралијског Универзитета Новог Јужног Велса већ су створили геном ретке врсте жабе. Ова врста је потпуна нестала на континенту почетком 80.-тих година прошлог века. Истина добијени ембриони нису преживели, као што је било и са клонирањем 2009. године пиринејског планинског јарца, који је проживео неколико минута од тренутка рођења. Научници, међутим, не губе наду и надају се на продор у клонирању изумрлих врста. Које могу бити последице, и нећемо ли добити на крају нека монструозна створења, - своја размишљања о томе износи доктор биолошких наука, професор, заменик директора Института молекуларне генетике Руске академије наука, начелник одељења вирусне и ћелијске молекуларне генетике ИМГ РАН Вјачеслав Тарантул.
- Воде се дискусије, на пример, чак на предмет таквог пројекта као клонирање неадерталца. То није човек, то је нека споредна врста. Ова ситуација је потпуно спорна, као клонирање човека, јер није познато шта ће се тамо родити и како се понашати према том бићу: као према животињи или као према човеку. У целини, постоје и технички, и морални проблеми, наравно и економски.
Осим тога данас постоји још један проблем, који није за занемаривање. У Јакутији – зони пермафроста, скрива се огромна количина заборављених облика живота, и почео би прави „рат“ за ове ископине, остатке несталих животиња. Јер осим државних истраживачких тимова, овде су присутни „ловци на мамуте“, који воде праву борбу. Ради се о томе, да је 1990. године у свету забрањена трговина слоновим кљовама, тако да кљове мамута, од којих се праве најразноврсније ствари – почев од шаховских фигура до украса, добили би на цени. Цена једног пара кљова на црном тржишту може да износи око 75 хиљада евра. Познато је, да огрлицу из овог материјала има чак прва дама САД Мишел Обама.
Али док се неко бави клонирањем ретких врста животиња, док неко на томе зарађује, на нашој планети и даље постоји далеко значајнији проблем. Биолошка разноврсност Земље сваким даном је све сиромашнија. Тако да се у најскорије време свет може замислити о клонирању за сада још живих тигрова, леопарда и носорога.
Љубов Курјанова,
