«Кремљски балет»: наш приоритет је руска традиција - 2.део

28-04-2013 11:39:30 | | Глас Русије/ vostok.rs |


У разговору с нашим дописником руководилац колектива Андреј Петров испричао је о последњим радовима трупе, као и плановима тог колектива.

Низ озбиљних балетских пројеката повезан је са иницијативом звезде светског балета, редитеља бројних оперских и балетских приредаба, продуцента Андриса Лијепе. Према речима Андреја Петрова, он је предложио позоришту Кремаљски балет да обнови представе, које су биле понос руског балета, приредбе чувених Руских сезона Дјагиљева.

Андрис је обожавалац тог доба, он је први почео да обнавља, култивира га, јер су Дјагиљевски репертоар одлично познавали на Западу. Руски балет Дјагиљева је извршио прави преокрет у културном животу Европе Међутим, у Русији је било сачувано само неколико дела. Обнављајући Руске балетске сезоне, ми смо одлучили да ћемо то показати прво у нашој земљи. Обишли смо различите градове, публика је гледала та обновљена ремек-дела, сценографију и костиме Александра Беноа, Лава Бакста, Александра Головина, Николаја Рериха. Публика мора да зна шта нам припада, шта значи наша велика руска балетска баштина.

Што се тиче богате географије гостовања, Андреј Петров је изнео интересантне утиске о гостовању у Мексику.

- У Мексику смо били само једном, и то давно. Обишли смо престоницу и различите градове. У великим градовима смо демонстрирали балет Магбет, у осталим градовима смо представљали велики концертни програм, који је обухватао други чин Лабудовог језера Чајковског. Мексик је веома интересантна, необична земља, публика воли балет. Био сам тамо више пута приликом гостовања Бољшог театра, када сам тамо радио.

У Шпанији смо били неколико пута, учествовали у различитим фестивалима у градовима Билбао, Перелада, Сантандер. За идућу годину нам је предложено гостовање у Шпанији. Представићемо им репертоар, који још нису видели. То је балет Есмералда Цезара Пунија – једна од наших недавних премијера, и балет Снежана Петра Чајковског.

Протекле године смо посетили Грчку. Имали смо с њима велики пројекат – 26 приредаба: демонстриали смо Успавану лепотицу у мојој редакцији – дали смо 22 приредбе само у Атини и још 4 у Солуну. Тај је пројекат био интересантан због тога, што су нам долазили солисти из различитих страних позоришта – из Енглеске Националне опере, Барлинске опере, Санкт-Петербурга. Они су одлично радили у нашим приредбама. Формирао се стваралачки ансамбл.

Први пут је током више година у сарадњи с позориштем Кремаљски балет учествовао професионални колектив с изврсним музичарима – Државни оркестар Нова Русија под управом Јурија Башмета, и Ансамбл солиста Нова Класика. У приредбама су учествовали млади диригенти, који су се одушевљно укључили у нови за њих рад - Игор Разумовски, Фреди Каден, Андреј Огијевски. Тешко је било обухватити читав огроман репертоар – требало је све брзо научити са малим бројем вежби са оркестром и балетском пробом. Међутим, занимљиво је решавати тешке задатке заједничким напорима.

Пред микрофоном је апсолвент Московског конзерваторијума Чајковски, диригент оркестра Нова Русија и Ансамбла солиста Нова Класика Игор Разумовски.

- Оркестар није позоришни, то је било занимљиво. Музичари имају своје запослење, али им је пријатно да свирају другу музику у другом колективу и другом стилу – их то интересује, јер је оркестар млади. Почели смо од премијере, од Вангелиса. Све је испало једноставно, логично, разумљиво, мада је музика била непозната. То је било дивно. Веома сам захвалан музичарима, својим пријатељима, који разумеју шта се дешава, у каквој ситуацији се налазимо. У репертоарско позориште треба брзо ући. Позориште нема времена да проба, сутра је приредба – треба бити спреман. Као диригент морам да научим сасвим нову музику.

У ексклузивном интервјуу радиостаници Глас Русије о свом раду је испричао и још један диригент Фреди Кадена. Он је завршио Музички колеџ при Московској Државној филхармонији и Московском Конзерваторијуму Чајковски, он руководи и сопственим колективом – оркетром Амадеус, радио је као диригент оркестра у Московском Академском Позоришту Сатире.

- Он је дошао да студира у Москви из далеког Еквадора, заволео нашу земљу као другу отаџбину, данас је Фреди Кадена диригент оркестра Нова Русија.Данас ми се пружила прилика да радим на балету. За мене је то сличено повратку у детињство, само на другом нивоу: оно, што сам у детињству видео, ја сам доживљавао као чудо, као бајку, сада је постало реалност. За мене је било веома узбудљиво да радим са балетом Успавана лепотица.

Недељу дана сам био на пробама у Кремљу, пажљиво посматрајући све, шта раде балетски уметници. Свет балета је посебан свет, као и свет опере или драмског позоришта. Они имају своју специфичност, своја правила и законе, неопходно ми је било да их сазнам и саживим се са њима. Да би човек управљао оркестром приликом приредбе, треба да буде свестан шта раде они, који се налазе на позориници.

Дакле, стекао сам огромно искуство, док сам током читаве недеље дана посматрао, све што уметници чине на позоринци. Балетске термине сам чуо, када сам студирао музику, међутим, данас сам схватио шта значе ти термини из француског језика. Ова школа сазнања траје за мене све до сада, сваки дан сазнајем нешто ново.

Данас смо имали пробу са оркестром, све је било добро, мада је обим материјала превелик: овде има четири тома оркестарске партитуре за Успавану лепоитицу! Глава ми се врти од толике музике. Међутим, осећам се срећан. Пробамо, изгледа да је све добро. Ја осећам емотивни елан, поносан сам што управљам орестром Нова Русија, наступам с Кремаљским балетом. То је и велика одговорност, још један корак напред у мојој каријери. Срећан сам, много сам срећан.

Позориште Кремаљски балет има изврсни стваралачки пут, тражи нова уметничка средства, ово позориште под руководством Андреја Петрова ће савладати још многе врхове балетске вештине.


На крају изражавамо велику захвалност на помоћи у припреми овог програма директору позоришта Николају Тројицком и помоћнику уметничког руководиоца – редитељу, који води представе, Татијани Розановој, као и координатору пројекта између оркестра и балетске трупе и музичком продуценту Марији Баранкиној.

Ана Делицијева,