Ретки метали земље: да ли ће потражња стићи понуду?
Државна корпорација „Ростех“ и група ИСТ уложиће најмање милијарду долара у оснивање холдинга за вађење и прераду ретких метала земље, саопштавају руски медији. Данас на овом тржишту скоро у потпуности влада Кина и светски потрошачи су веома заинтересовани за појаву нових испоручилаца.
Заједничко предузеће ће се бавити експлоатацијом Томторског налазишта ретких метала земље (РМЗ) у Јакутији. Изградња фабрике за вађење и прераду ретких метала земље треба да почне 2013. године и да се заврши крајем 2017. године, рад пуним пројектним капацитетима је планиран за 2018. годину.
У ретке метале земље спада 17 елемената који се користе у уређајима високе технолгоије (на пример, у таблетима и смартфоновима), као и у авиоградњи, аутомобилској и атомској индустрији и, наравно, у војној области. Влада је у фебруару ове године одобрила програм за производњу РМЗ у земљи. А недавно је руководилац Јакутије Јегор Борисов говорио о томе да ће Томторско налазиште добити стратешког инвеститора. Изгледа да се он појавио. Избор инвеститора коментарише аналитичар инвестиционе компаније „ВТБ Капитала“ за металуршку и рударску индустрију Николај Сосновски:
- Група ИСТ има иза себе прилично искуство у вађењу руда. Бавили су се легурама од гвожђа и драгоценим металима. Сви њихови пројекти су били прилично успешни. Поседују добра знања у области вађења руде, разумеју ове пројекте, знају како их треба реализовати, како треба радити у руским реалијама. А Ростех овде представља државу. Зато што је област ретких метала земље стратешка област.
Економија постаје све технологичнија и потражња за ретким металима расте. Међутим, до 95% експлоатације ретких метала је концентрисано у Кини, која ограничава увоз и манипулише ценама. О узроцима кинеског монопола говори Николај Сосновски:
- Ово је везано и за геологију – у свету нема тако много великих налазишта која треба освајати, као и за то што је радна снага у Кини прилично јефтина, плус, што је важно за ову производњу, прилично су ниски захтеви у погледу екологије. Развијене земље са строжим регулативним мерама у овој области не дозвољавају увек прљаву металуршку производњу. Кина је успела да консолидује практично сву производњу и да озбиљно утиче на испоруку и на цене у свету.
Владавина Кине се све мање свиђа другим великим играчима. Јер, ако се деси трговински или други конфликт Поднебесна може да нанесе ударац високотехнолошким и стратешким областима конкурената. Зато Русија, САД, Индија, Бразил и други покушавају да организују своју производњу.
По оценама стручњака у Русији је концентрисано до 20% светских резерви РМЗ, али вађење не премашује 2% светске експлоатације. Они нашој индустрији нису много потребни. Осим тога, како истиче аналитичар за металуршки сектор инвестицоне банке „Ренесанс Капитал“ Василије Кулигин, земља засад нема капацитете за прераду:
- У Русији на постсовјетском простору нема капацитета за обраду којом би се оксиди везивали ретке метале земље. Зато се количина марже унеколико смањује, додата вредност се остварује већ ван Русије. Мислим да ће се области у којима може да се употребљава РМЗ појавити, али то је хоризонт од најмање 5-7 година.
Руско руководство је више пута најављивало да ће прећи на развој иновационе производње у којој су потребни ретки метали. Међутим, стручњаци истичу да ће ако производња РМЗ буде организована пре него што се појави стабилна потражња на домаћем тржишту, драгоцена сировина моћи да се продаје у иностранству. Ипак, диверзификација у области сировина је такође важна како би се смањила зависност од нафте и гаса. А светска потражња за ретким металима ће највероватније расти.
Влад Гринкевич,
