Астероидно-месечева дилема
Пред Американцима је тежак избор између стварања базе на Месецу и освајања астероида, како је предложио председник Барак Обама. Сваки програм захтева гигантске трошкове, зато треба одабрати један. До недавно одговор се чинио очигледним. Научници су се озбиљно позабавили проучавањем астероида. Али ових дана група конгресмена је изнела на разматрање нацрт Закона о обнови америчког вођства у космосу. У њему се предлаже да се човек пошаље на Месец ради каснијег уређења базе на његовој површини.
Аутори иницијативе тврде да њен смисао није у понављају задатака Аполона од пре 40 година. Месечева мисија поставља јасне и досежне циљеве који по мишљењу конгресмена не само да ће вратити америчкој космонаутици статус лидера у освајању космоса. Најважније је што ће боравак људи на другом небеском телу захтевати разраду нових технологија и повући за собом пробој у многим научним дисциплинама. Нагомилано искуство може да се искористи за будуће експедиције у далеки космос, између осталог на Марс.
На Месецу несумњиво још много има посла за научнике. Од средине 90-их ових истраживањима успешно се баве сателити, говори доцент физичког факултета Московског универзитета Владимир Сурдин.
- Последњих година око Месеца су радили уређаји из разних земаља. У скорије време започеће слетање аутматских уређаја на његову површину. Роскосмос се такође припремао за такав посао, овде учешће човека уопште није потребно. Највероватније је чак штетно, зато што веома поскупљује програм, а ништа ново не доноси. Насељена база на Месецу данас није неопходна. Ми за сада не знамо шта може тамо да се разрађује и шта може корисно за Земљу да се нађе.
За покретање „месечеве“ теме конгресмени су одабрали одговарајући период.
У САД има све више критичара „астероидног пројекта“. У његовој првобитној варијанти до 2025. године било је планирано да се људи искрцају на неименовани астероид. А недавно НАСА је пожелела да пресретне мало небеско тело, да га усмери на Месечеву орбиту, и 2021. године да пошаље пилотирани брод на њега. При томе, претходна варијанта програма није отказана. Тако да за сада није баш јасно да ли је то један пројекат.
Идеја мисије на астероид није случајна. Она се појавила 2010. године, када је председник Барак Обама отказао Месечев програм свог претходника Џорџа Буша.
Разилажење у мишљењима поводом тога шта је боље за Американце да ураде у космосу на наредној деценији постало је последица идејног ћорсокака у који је одавно запала космонаутика. После мисије Аполона задаци таквих размера нису постављани. И сада је потребан нови велики пројекат који испуњава низ услова. Он треба да буде јасан за политичаре и јавност, као и да буде занимљив за бизнис и људе који раде у космичкој сфери.
Као аргумент за Месечев пројекат конгресмени се позивају на планове других земаља за слетање људи на Месец. Такви постоје у Русији и Кини. Али у датом случају питање супарништва је само начин да се прида актуалност, да се аргументи саслушају, убеђен је Андреј Ионин. Са иницијативом парламентараца већ је вероватно упознат шеф НАСЕ Чарлс болден. Почетком априла он је потврдио планове за освајање астероида и подвукао да се експедиција на Месец не планира. Мада тешко је било претпоставити да државни чиновник даје изјаву која се кости са космичком политиком Обаме. Ипак судећи по неочекиваним метаморфозама астероидног програма, наредних месеци можемо да будемо сведоци занимљивих трансформација у планови НАСЕ.
Борис Павлишчев,
