Путин пристао на српску молбу за бесцарински увоз аутомобила
На крају званичне посете високе српске делегације Руској Федерацији, постало је јасно да је закључен још један изузетно важан пословни договор. Наиме, на молбу премијера Србије Ивице Дачића, руски председник Владимир Путин обећао је да ће дозволити бесцарински увоз аутомобила произведених у Србији, иако то уопште није у интересу руске економије, него сасвим напротив.
Зелено светло за највећи србски извозни производ, Путин је дао искључиво због привилегованог партнерства Русије и Србије, односно због повлашћеног статуса којег Србија има на руском тржишту.
Како је објаснио премијер Дачић, Русија има своју аутомобилску индустрију са милион запослених радника, па је стога био сасвим нелогичан србски захтев да нам Руси одобре да извоз Фијатових аутомобила буде под режимом слободне трговине зато што имају своје сопствене произвођаче. Дачић је притом рекао да је замолио шефа руске државе да ипак пристане на такав бесцарински увоз, на шта му је Путин обећао да ће то учинити, то јест да ће за почетак увести одређену количину, а то ће по свему судећи бити квота од 10.000 аутомобила произведених у Србији.
За руско тржиште је то релативно мала количина, али за српску аутомобилску индустрију изузетно велика цифра, с обзиром да то представља најмање 10% овогодишње планиране производње и око 25% свих до сада продатих аутомобила из крагујевачке фабрике, откако је она обновила свој рад.
Таква одлука руског председника да отвори врата увозу србских аутомобила под привилегованим условима, директно ће утицати на отварање нових радних места у Србији, с обзиром да је и сам директор фабрике у Крагујевцу недавно изјавио да ће конкретан број произведених возила у значајној мери зависити од тога да ли ће бити уговорена оваква бесцаринска продаја у Русији.
О значају који би имала повећана продаја србских аутомобила најбоље говори податак да је Фијат 500L тренутно највећи извозни производ српске економије, а две трећине свих делова који се у њега уграђују чине управо домаћи производи. А позитиван раст србског извоза у односу на увоз у прва два месеца 2013. године пре свега је резултат пласмана тог аутомобила на инострана тржишта.
А када је реч о руском тржишту аутомобила, оно је једнако велико као и немачко, и у непрекидном је порасту. Као илустрацију тога, рецимо да је руско тржиште путничких аутомобила прошле године порасло за близу 15 процената у количинском износу, а то значи да се у Русији на годишњем нивоу прода око 3 милиона возила. Што је посебно значајно, руско тржиште аутомобила сваке године показује бољу динамику продаје од тржишта Европске уније, јер у исто време се на скоро свим европским тржиштима аутомобила бележи пад, па је тако на пример на нивоу целе Европске уније у 2012. години продаја пала за приближно 8%. У Немачкој је продаја аутомобила пала за скоро 2%, у Француској за чак 14%, а у Италији за преко 20%.
С обзиром да је с једне стране популарни србски „фића“, како се од милоште назива аутомобил из Крагујевца, највећи србски извозни адут, а са друге стране имајући у виду огромну моћ руског тржишта, јасно је колико је значајна за српску привреду поменута одлука да се аутомобилима из Србије дозволи привилеговани приступ руским потрошачима по сниженој цени, услед бесцаринског режима увоза.
Штавише, таква одлука руске стране ће вероватно утицати на долазак још једног великог инвеститора у Србију, јер у најави московских разговора између србских и руских званичника, министар Динкић је изјавио следеће: „Ако Србија добије дозволу за бесцарински извоз аутомобила у Русију, онда мислим да ће, осим Фијата, у нашу земљу доћи бар још један произвођач из те гране.“
Дакле, пристанак Путина за то је добијен, па остаје само да се види какве ће то конкретне позитивне ефекте имати на српску привреду у непосредној будућности.
Ратко Паић,
