Монтажне спортске хале
Трендови модерне градње нису заобишли спортске објекте па је све више монтажних хала за ове намене. Монтажни спортски објекти прво су почели да се граде за потребе рекреативног спорта, и спортских активности на локалном нивоу, као и за потребе малих клубова, или спортова скромних просторних захтева. Показавши своје предности над класичном градњом, као и усавршавањем материјала и начина градње, монтажни објекти се сада могу видети и у знатно велелепнијем издању, и за потребе професионалних спортских активности. Градња спортских хала по традиционалном типу подразумева њихову просторну датост на дужи временски период у коме трошкови прилагођавања новим захтевима превазилазе границе рентабилног. Класично грађен базен за чијим коришћењем је истекло интересовање које оправдава трошкове одржавања захтева велика улагања за промену намене. Уколико би се исти случај десио у случају да се ради о монтажној градњи, промена намене, или дислокација би захтевала много мање трошкове, с тим што би се у овом случају могло говорити и о преинвестирању. Конструкција и материјал се, у овом случају, не би морали, уколико не постоји интересовање, користити за неку спортску или другу активност, или намену, могли бити искоришћени и као рециклажна сировина што у случају класиче градње није случај. Монтажне хале су се показале ефикаснијим када је у питању мултифункционалност, у смислу да се релативно брзо може променити распоред унутар простора. Монтажне спортске хале, каквих је данас највише, граде се у габариту рукометног терена, са телескопским трибинама и висином која задовољава стандарде за кошарку и одбојку. У овом простору, врло једноставно и економски ефикасно, у року од пар дана рецимо, могу да се задовоље потребе организације три-четири различита спортска догађаја, при чему се трибине могу демонтирати, релоцирати на друго место или у другачијем распореду, уз лако прилагођавање величине терена и промену подлоге. Трошкови градње монтажних хала су нижи и то по више параметара. Јефтинији материјали, брзина градње, модуларни додаци, нижи логистички и транспортни трошкови чине понуду за градњу хала овог типа далеко конкурентнијом него када је у питању класична градња. Трошкови припреме терена су такође нижи, што је врло битна ставка. Пројектовање објеката класичне градње траје дуже и много је комплексније. У случају монтажне градње у добром делу случајева извођачи се ослањају на пројекте који су стандардизовани, типски, уз могућност модификације која не захтева превише трошкова у виду утрошених радних часова и времена, и ангажовања архитекте. Савремени материјали, од подних, бочних, вертикалних облога и кровних покривки морају испуњавати стандарде квалитета, а то, у највећем броју случајева значи и испуњавање критеријума енергетске ефикасности. Ови материјали, у свим компонентама, могу се, након истека времена експлоатације користити и као рециклажни материјал. Врло битна ставка, систем вентилације, у пројектовању и изградњи спортских објеката заузима посебно место. Због очекиваног већег пристуства кондензације овај проблем се мора санирати на комплекснији начин него код других врста објеката. Посебна пажња се мора обратити на екстреме будући да се ради о простору у коме у једном тренутку имамо и велики број људи, током спортских догађаја. У случају спортских објеката мора се наћи оптимална вредност која омогућава да климатизација и вентилација не потроше превише енергената, а да има довољно капацитета за хлађење и убацивање свежег ваздуха када је присутан велики број људи. Осим тога, мора се водити рачуна и о количини влаге, исто као и о температури да се не би угрозиле подне површне. Количина топлоте као и проценат влаге коју испушта свако тело може се проценити по основу планираног капацитета објекта, наспрам тога одредити систем вентилације и климатизације који треба да буде прилагодљив од минимума до овако одређеног максимума. При томе, треба имати у виду и да се не нашкоди здрављу загрејаним и презнојеним спортистима у току трајања спортског догађаја, тренинга, или рекреативне активности. У студијама се наводи да би просечна температура у дворанама требала бити од 15 до 18 степени, у свлачионицама од 19 до 23, а у просторијама за туширање до 25 степени. Ово само говори о комплексности система за климатизацију који мора да поседује спортски објекат. Спортски терен је основа објекта, али из њега иду и анекси: трибине, свлачионице, туш кабине, ходници, и евентуално угоститељски објекат. За разлику од класичне градње, у монтажној градњи је све ове анексе могуће извести на делеко једноставнији начин. Преградни зидови који ограничавају један од простора, могу се мењати у складу са потребама, па рецимо мушка свлачионица врло брзо може да се прошири у теретану, или обрнуто. Лакоћа постављања конструкције која омогућава да се првобитни пројекат, током употребе, мења зависно од потреба јесте једна од великих предности монажне градње. Како су водећи спортски трендови променљива категорија, а објекат се прави за дужи низ деценија, онда се у старту може рачунати на његову варијабилност чиме, наравно, чини да се рентабилност одржава на високом нивоу све до краја експлоатације. Бивши кошаркашки терени у монтажним халама мањим градитељским захватима могу постати тениски терен за који, тренутно постоји потреба. У крајњем, монтажни спортски терени, ако се из неких разлога одлучи на затварање, могу , без проблема постати и индустријски објекти.
Монтажни објекти пружају флексибилнији одговор на захтеве
Економска, енергетска и еколошка компонента у градњи спортских монтажних хала
Вентилација и климатизација
Анекси у изградњи монтажних спортских објеката
КАТЕГОРИЈЕ
