Интервју - Живојин Петровић, Србска Научна Телевизија

12-07-2018 09:36:51 | | / mojenovosti.com |

1. Како сте дошли на идеју да покренете Српску Научну Телевизију ?

Културно-образовни ТВ канал Србска научна телевизија је покренут 2012. године када смо уочили да медији немају интересовања, простора и жеље да промовишу младе, успешне генијалце, њихове пројекте, менторе, па чак ни већ доказане научнике, наше врсне истраживаче, уметнике и креативце који су својим делима увелико заслужили да буду приказани у јавности. Медијски простор је био сиромашан таквим садржајем, те се тада указала не само прилика, већ и нужна потреба да омогућимо представљање широј публици оног највреднијег што имамо.

2. Колика је подршка државе науци и посебно младим талентима ?

Живимо у времену сталне економске, политичке и којекакве кризе, вечито су неки други приоритети на разматрању, још увек нема праве, системске и континуиране подршке. Довољно је да погледате колико се средстава издваја из буџета за културу и науку па ће Вам бити јасно да ли је то довољно. Охрабрујуће је што се у последње време све више појављују фирме и појединци који улажу део свог профита у разне културне и образовне пројекте у оквиру којих се промовишу и представљају наши генијалци. Сасвим је логично да би такве филантропе и друштвено одговорне компаније држава требало да мотивише и на неки адекватан начин награди.

3. Шта бисте издвојили као највећи успех Српске Научне Телевизије у досадашњем раду ?

До сада смо произвели преко 2500 епизода разних серијала у којима смо у најлепшем светлу представили на стотине генијалаца, научника, уметника, образовно - културних установа и истраживачких лабораторија, заузели смо значајно место у медијском простору Србије, регион нам тражи пелцер за овакав пројекат, а ми и даље не јуримо рејтинг већ промовишемо праву вредност - можда је управо то наш највећи успех.

4. Да ли је Србија само извозник талената, или се и у Србији научници озбиљно баве истраживањима и иновацијама ?

Обилазимо Србију уздуж и попреко, свакодневно смо у прилици да посетимо неку истраживачку станицу, научни институт или развојни центар, и скоро свуда затичемо идентичну слику - врхунски таленти, натпросечни креативци, истраживачи и научници, у већини случајева парирају својим колегама у свету, а можете само замислити каква би то ерупција иновативности била када бисмо добили „ветар у леђа”, јачу привреду којој би те иновације понудили, још успешнију сарадњу са светским научним центрима и наравно боље услове како би се наши истраживачи након одласка у иностранство вратили у Србију и овде радили под истим условима као што их имају тамо далеко.

5. Колико су ИТ технологије заступљене међу младим талентима ?

Једна од најбрже растућих области у науци је ИТ сектор и баш ту се истичемо са врхунским умовима. Уочавамо прегршт нових, савремених компанија које се баве ИТ иновацијама и запошљавају наше стручњаке који у великој мери још у основној школи, а посебно током каснијег школовања, показују вансеријски таленат. Неопходна промена је прилагођавање система школовања овим савременим технологијама, новом начину размишљања и дигиталном погледу на свет.

6. Који су планови Српске Научне Телевизије за будућност? Где вас гледаоци све могу пратити ?

Тренутно нас у Србији преносе скоро сви кабловски ТВ оператери, а желимо да наш ТВ канал буде видљив и широм региона, да домаће генијалце представимо свету, али и да, такође, донесемо слику из околних земаља о тамошњим научницима, креативцима и уметницима. За науку и културу нема и не сме да буде граница и препрека, те зато Србска научна телевизија расте и развија се у велики, регионални ТВ пројекат са врло једноставном програмском шемом која обухвата промоцију образовања, науке, културе - правих вредности сваког друштва.

7. Колико Вам друштвене мреже помажу у раду и промоцији младих талената ?

Врло смо активни и приступачни на друштвеним мрежама, користимо их не само у циљу промоције нашег ТВ канала, већ и ради комуникације са гледаоцима, радо размењујемо идеје и информације, укратко, не само да живимо и радимо дигитално, већ тако и размишљамо.

Иван Трајковић


КАТЕГОРИЈЕ