НОВО ИЗУЗЕТНО ДЕЛО СЛАВИЦЕ ЈОВАНОВИЋ'' Не клечи пред злотвором '' Радомир Смиљанић књижевник

07-11-2017 09:39:23 | | Славица Јовановић / mojenovosti.com |

slavicafinis0 (3).jpg

НОВО ИЗУЗЕТНО ДЕЛО СЛАВИЦЕ ЈОВАНОВИЋ'' Не клечи пред злотвором '' Радомир Смиљанић књижевник


Славица Јовановић књижевница и новинарка и овим својим делом не клечи пред злотвором , већ исказује снажни бунт пред неправдом и насилништвом оних који не престају да насрћу на србски народ . И у својим предходним књигама : ’’ Алилуја’’, ‘’Косовски црни косови’’ ,’’ Златовез муња’’ ,’’ И уби дрво човека’’ итд .( Ова књига је вреднована високо и оцењена да заслужено припада високо признање Академије

‘’ Иво Андрић’’ , као што је уосталом то високо књижевно признање добила и за три своје књиге ).

То погубно насртање на свој слободољубиви и правдољубиви народ , књижевница и врсни песник узима такорећи за своју сталну тему. Она се залаже и за српске хероје , као што су Генерал полиције др Братислав Дикић , који је приказан у њеној књизи на корицама, испред манастира Острог . У својим текстовима истиче да је Генерал Дикић кренуо у манастир , када су га шиптарски зликовци сачекали и покушали да га убију . Песникиња у овој књизи ’’ НЕ КЛЕЧИ ПРЕД ЗЛОТВОРОМ ‘’ упозорава читаоце , ако се којим случајем зову :- Србислав, Христољуб, Светигор , Крстан , Крстослав , Босиљка , Богослава и слично да не иду у Црну Гору , јер ће бити похапшени због крштених имена .


Тако је пише она Генерал Дикић само кренуо у манастир , као што је то учинио и 1999. године , када су Шиптари покушали да изврше атентат на њега и тешко га ранили . По незваничним информацијама та заседа је била у договору са Црногорцима . И по овоме се види да је ова књига песникиње и новинарке Славице Јовановић , изузетно драгоцена и заслужује ново признање Академије ‘’Иво Андрић ‘’ , признање Ex Ponto - стазе , лица , предели …


Ко прочита и чита дела ове изузетне књижевнице , песникиње и новинарке , биће му јасно зашто је велики француски геније Виктор Иго , написао апел целом свету са насловом :’’ Убијају један народ - Србе ‘’ .


Радомир Смиљанић књижевник

председник Академије ‘’ Иво Андрић ‘’ - Београд


5. 11. 2017. године




Др Милан Младеновић књижевник ( Пра Милан од Лужице )


ПЕСМЕ УЗВИСИЛИЦЕ ДУШЕ И СНИЗИЛИЦЕ ПАТЊЕ


Неко се роди да кроз њега (поново) певају Земља и Небо. Неко пева да се кроз песму (поново) роде Памћење и Род. Неко постоји да се у Сада улије Вечност и да се кроз Потомке непосустало враћају Преци. На некога се преослони дар за такво певање, и онда он тај терет треба да издржи.

Када се тај проводник србске прошлости у србску долазност и дошлост зове Славица Јов, радосножални стихови бриде од усхита због несмрти свега што је светло, свештено и свет, упркос погубним учинцима привидне надмоћи Злоума над Доброхоти. Језик буја раскошније од биља у пролеће, речи се траже и налазе у одјецима, утркују се, надмећу, али и грле, Звук и Смисао. Родољубље душе песникиње дели са њом читава Природа, вајкадашњи, тешко пребољени злочини над њеним народом догађају се опет, узалудност жртвовања не спречава, међутим, нове подвижнике да се придружују старима и одржавају вечити завет Небескоме Царству:


Источниче и Изворниче, Сунчев усвојениче,

Песме Божурке и Видовданке...


Какав савез Природе, богоприсутности и Повести, каква спрега сећања на Богове и на јуначке подвиге који велики народ издвајају из малих!

Клетву над злочином надгорњава тужбалица, а њу испеванка - побеђена победница Судбине: Узвисилица душе, снизилица патње!

Косово је ту заједнички именитељ Страдања, Жртве и Васкрсења. Њему чак и “лептири исписују име игром вековном”! И опет сви су поново ту - Природа, Небо, Земља, а њиме, Косовом, увек ће и бити:


Еј Косово, ћирилице слово, не ридај пред злотвором

О теби пева шума борова, шума топола и јасенова

И црни гавран и сури орао и бела сова

О теби ће певати поколења нова.


А тако се и Обилићи и Орловићи, Топлице и Косанчићи, сврставају у исту поворку Вечности са Вељком и Синђелићем, Дражом и Калабићем, Тепићем и Дикићем...

Славица Јов додала је гуслама још по коју струну, па се њеним певањем оне са лиром сливају у једно.

Тиме се свако уха које слуша њену песму уверава да ће не само преживети, него и победити, србски род.

И да ће са њиме преживети и Човечанство.


Београд, о св. Мокоши 2017


СЛАВИЦА ЈОВАНОВИЋ

ЧУВАРКУЋА КОЈА СЕ РАЗБОКОРИЛА



Ово је време када се, по Песникињи, ''вране ките орловим перјем, а орлова крила им не приличе'. И када ''одроди рода-нероди'', шире руке и у лице љубе оне ''који су те, земљо, нахранили костима и скелетима''. Иако, због тога од многих куђена, Песникиња разуме и неистомишљенике, јер и по Богу свако има право на свој избор, а њен избор је да се не одриче њој својственог чојства и јунаштва, које је најчешће у корист њене штете, па себе, такву, од многих невољену, попут Исидоре Секулић и Владислава Петковића Диса од стране Јована Скерлића, али своју и постојану попут ово двоје, поистовећује са чуваркућом, која се, као у песникињиним стиховима ''разбокорила'', која не да себе нашем свеколиком духовном потонућу, и позива и нас да не тонемо, него да сложни, чувамо ''годове родословног дрвета'', ''да поштујете оне што су живот дали за слободу и овај трен мира''. И оне који ће живот дати, кад устреба. Кроз њих, знане нам и незнане, вољене и невољене, схваћене и несхваћене, Славица Јовановић пева и о себи, о својој љубави према родној груди, јер: ''љубав је најважнија од свих религија'' и ''немам куд и немам нигде до ли завичају''. Самим тим, њене песме постају свеопште, космополитске, с поруком: Не дирај ме, не дирам те. Ти имаш свој завичај и 'цветове честославице'', имам и ја''. Са теретом свога крста на плећима, и свог песничког Усуда, пева Песникиња, свидело нам се или не, и о томе да се не клањамо зурлама и таламбасима, него – фрули! ''Свирале су наша изворишта, светиње и прагови огњишта''. Распевала се фрула Славице Јовановић, не само о рату и ратницима, о нашим вековним сахранама и нарикачама, распевала се и о свадбама, о рађању и крштењу, о славама, лилама, прелима и поселима, о светим местима са иконостасима и звоницима, одакле се шири звон са мирисима тамјана и босиока. Распевала се фрула Песникиње, распевало се њено ''песмодарје'' језиком ''саморастим'', речима које је, попут Момчила Настасијевића, отргла из својих сновохватица. И кроз, некима ''милоуху', некима ''немилоуху'', песму фруле, Славица Јовановић нас опет опомиње да будемо вазда опрезни, у овом ''трену мира'', јер ''зна те крвник у лице пољубити, стављајући маску анђела'', и ови ''бестидници без лица приносе гиљотини и житног свица''...


Иван Глишић, књижевник


КРШТЕНОГ ТИ ИМЕНА СРБИНЕ , СРБИСЛАВЕ


( Посвећено недужно заточеним Србима у црногорским тамницама,

којима се суди на националној и верској основи , чиме се крше основна људска права и слободе и вређа људско достојанство ) .


Крштеног ти имена Србиславе , не иди у Милогорицу ,

тамо у именослову нема имена твог,

а ни ти Христољубе, а ни ти Светигоре ,

Крстане , Христољубе, Христославе,

Богосава и Богославе ,

Братомире и Боговиде , Крстољубе ,

тамо су наша браћа Србислави у тамници ,

због крштеног имена свог …

Чујеш ли вапај жртвеног јагњета ,

рода рођеног .

Од Тамничара , НАТО послушника ,

одавно је руке дигао и Бог .

Тамничари су Православља крвожедни ,

мастилом погане крви би да покатоличе ,

српске корене , насилно прекрштавају ,

оно што су Крстом преци Закрстили ,

у друго рухо да преобуку и преобличе

и не виде на страшила за птице да личе ,

да попримају Сотоне одличје

и том срамотом на свом (не)образу

још се и диче …


Ударили на несавитљиве , часне , непокорене .

жртвену јагњад растргле би зубима , звери од тамничара ,

само да их виде поробљене и главе оборене ….

И пред зидом смрти , пред нишаном авети постројене .

А први признаше Независно Косово

и да ти казујем у ‘’перо’’ ил диктафон свеједно ,

казивања иду с колена на колено ,

а ови би најрадије Србима држали опело .

Забранили да одјекује Звоно Светосавске цркве ,

протерали ћирилицу , Његоша и Светог Саву из уџбеника ,

Православне свештенике стрпали би у букагије ,

Принцип је за њих терориста . а Срби звери геноцидне …

Санџак би за аутономију , Немањићи су њима окупатори ,

али зато славе Велику Албанију ,

искупили око себе сродну братију ,

пљују Цркву Српску и Бога и мантију .

Не остављају на миру ни вековну хартију ,

прекрајају мапе Западњачке слуге ,

марионете и дворске луде ….

У тамницу бацају Православне Србе

и суде им без оптужнице ,

на доживотну робију хоће да осуде ,

у Србима виде терористе и нељуде ,

а у Тачију и Рами доброћуде .

Улице им носе шиптарска имена ,

Србијанска одавно су забрањена ,

И све оне који се усуде да чувају Србију

од те НАТО куге , ожигошу , затру ,

на смрт га осуде …

Из њихових очију Ватикан сукља

и њихова папинско- кардиналска Дукља …

Зар мислиш да ће смети иког да погледају у лице ,

очи у очи ил крадомице ,

злотвори који заточеницима невиним ,

неонско светло упере у лице ,

те змије подмуклице ,

гује у недрима Србије .

Ујела те џукела коју си мајко Србијо , нахранила.

Климоглавци Западу, рукољуби Ватикану ,

скутољуби Анатеми .

Усуди се Србине, Србиславе на раскршћу векова ,

подигни глас ,

против Главног Анестезиолога , успављавача Срба ,

који еутаназијом прекраћују родословља век ,

нисмо ми лак плен , ми смо крупан залогај

и бићемо кост у грлу поваздан ,

не дај да зид ћутања , невино оклеветане ,

у ланце и катанце зароби, отргни се, ослободи .

Ослободи браћу из канџи ‘’небраће ‘’

чуј вапај србских великомученика ,

јецај и плач ,

њихово тамновање , жртвовање је рогатом ,

неуништива вековна огњишта ,

хоће да отргне поробљивач .

Проговори Србине , не дозволи да победи Тамничар ,

окупаторска чизма и отимач завичаја …

Осуди Судије Поткупљиве на најстрожу казну

и не дај на веру Православну , непролазну ,

онима због којих у утробама мајки прворотки ,

осиромашеним уранијумом плод злослутише

и у стомаку мајчинском радијацијом убише .

Не дај Србе Србиславе заробљене , заточене ,

због своје религије, због своје вере ,

ко снопље жита покошене ,

уз лажне сведоке и светогрдих сведочења ,

графолог вековни из заветних краснописа- рукописа ,

пронаћи ће траг ,

не потписујте ништа са Трулим Западом ,

рече и Свети Српки Патријарх...


Крштеног ти имена, Србине, Србиславе оптужени ,

пре пресуде , они би да си безимени ,

да ти се затру и стопа и праг ,

да буду’’ црногорки кумови ‘’. што дају имена латина

и крсте децу обредима распопа у цркви Богохулника …

Братољубе, не веруј братоубицама ,

тамо се чују јецаји и крици

и да се нађеш у слепој улици ,

а она носи имена шиптарских терориста ,

који ти спалише манастир , огњиште вековно ,

силоваше ћерку , заклаше мајку ,

растргнуше оца , зар се може опростити убици

и онима којима су почасни грађани - Албанци ,

а једино Србину место у тамници ….

Уместо Његоша славе се Степинци . Први почасни грађанин Милогорице ,

Стипе Месић , познат по’’ савету ‘’,

немојте Србе на врбе , него Србе на Србе !