Последњи поздрав Љубиши Самарџићу од Академије ‘’ Иво Андрић ‘’ из Београда и председника Академије Радомира Смиљанића књижевника

14-09-2017 12:36:03 | | http://www.andricakademija-smiljanic.org/06/060222nagrad_sam |

 

Последњи поздрав Љубиши Самарџићу од Академије ‘’ Иво Андрић ‘’ из Београда

и председника Академије Радомира Смиљанића књижевника

                 06022201 (1).jpg

О њему је изговорено хиљаду речи , али и оне прећутане и неизговорене говоре можда још више . Доајен србског глумишта  одлази у незаборав , остављајући нам у тестаменте филмска платна , своје ненадмашне улоге , да би од данас на небеском  платну наставио своју улогу оца и загрлио свог сина Драгана , који је умро од леукемије Уместо подсетника Љубиша Самарџић  је  добитник награде Академије  ‘’ Иво Андрић ‘’ из Београда  за животно дело …

И док постоји филмско платно , низаће се његове сцене , његове улоге , које су биле део наших живота  попут неке кућне амајлије . Данас се подиже небеска завеса ,

а спушта земаљска  и рађају се неке нове улоге између облака , Зорњаче и Северњаче , рађају се тајанствена сновиђења . Умро је Љубиша Самарџић  и ни једно посмртно слово није толико златно да говори о његовом животу , стваралаштву , неисцрпној енергији . А  умро је данас , да би се родио на Небу сутра ,тамо  где одлазе сви праведници и сви мученици . Ко је чуо за његове последње речи : - Da  одлази  своме сину Драгану и да ће  тамо бити срећан, није могао остати нем на те опросташтајне речи. Легенда одлази у легенду!

Заспао је данас  Љубиша, да  би се сутра пробудио поред свог  непрежаљеног Гагија.

Чија га је смрт несаломивог сломила , отишао у незаборав , у неке тајанствене сфере неба , да буде ближе  Сунцу , ближе  гнездилиштву орлова и сокола, остављјајћи дубоко утиснута стопала и трагове у наша срца.  За његов бол није било ни видара , ни травара , ни мелема , ни лековитих љутих трава . Сутра кад се пробуди иза небеског платна и отвори очи у некој новој небеској димензији , прво што ће угледати биће његов непреболни син Драган, кога ће загрлити и заједно ће отпутовати на небеске пропланке. И не би требало да чуди ако понекад у облаку угледамо сцене , муње, громове , месечину небеску расвету и зачује се звук клапе из речи - прва клапа…., итд

Заспао је Љубиша данас али ће се већ са првим свитањем пробудити да загрли своје чедо и у неком новом свету тајанства и мистерије за  човека , настави улогу над улогама ,  улогу оца коју је одавно живећи у свом туговању прижељкивао… Живеће у нашим сећањима, сновима, незавораву. Памтиће га све неустрашиве и бунтовне Наташе, због култног филма његовог сина, који није ни дочекао премијеру филма, филма сведока једног преломног времена, Србије на раскршћу векова…

Лака ти црна земља , пријатељу наших младости ,  времена кад смо били пупољи, времена кад смо били најлепше руже и данас када смо росом орошене јесење руже, свесне да се диве последњим зрацима Сунца, јер све нас једног дана чека пут вез повратка у вечност, снове и незаборав…

                       

Славица Јовановић  новинар и књижевник

Члан Извршног одбора

Академије ‘’ Иво Андрић’’ - Београд

У прилогу подсећање на лаурета за животно дело Љубише Самарџића Академије ‘’Иво Андрић’’ где му награду уручује  Радомир Смиљанић књижевник

UMESTO PODSETNIKA

22.02.2006.GOD. DODELA NAGRADE ZA ŽIVOTNO DELO UMETNIKU

LJUBIŠI SAMARDŽIĆU



Predsednik Akademije "Ivo Andrić" i laureat ovogodišnje nagrade

 Akademija ''Ivo Andrić'' i ove godine dodeliće nagradu za životno delo jednom od naših istaknutih umetnika. Ovogodišnji laureat ove prestižne nagrade je naš najistaknutiji umetnik filmske scene gospodin Ljubiša Samardžić. Dodela nagrade za životno delo Akademije ''Ivo Andrić'' dodeljuje se jedanput godišnje, odlukom Upravnog odbora naše Akademije. Prošlogodišnji dobitnik ove nagrade je naš znameniti režiser, g-din Emir Kusturica. Skupu u Muzeju jugoslovenske kinoteke su, osim istaknutih članova Akademije ''Ivo Andrić'', prisustvovati i značajne ličnosti iz našeg kulturnog, filmskog i pozorišnog života, kao i bliski prijatelji i poslovni saradnici glumca Ljubiše Samardžića.

 Dodela nagrade održana je u Muzeju jugoslovenske kinoteke – u Beogradu, ulica Kosovska br. 11, 22. februara sa početkom u 12.00 časova.


Radoslav Zelenović

 Uvodnu i pozdravnu reč na ceremoniji dodele nagrade održao je gospodin Radoslav Zelenović, direktor Jugoslovenske kinoteke. Gospodin Zelenović, dugogodišnji prijatelj laureata ovogodišnje prestižne nagrade Akademija ''Ivo Andrić'' izjavio je da mu je velika čast da o ovom velikanu našeg glumišta da uvodnu reč na ceremonijalu dodele nagrade. "Prosto je "nemoguća misija" govoriti o nekome takvom nešto, pošto je o Ljubiši Samardžiću sve rečeno", konstatovao je gospodin Zelenović i dodao "za ovog glumaca nema velikog i malog filma, malog i velikog festivala, a publika ga je nagrađivala aplauzom kao da je svakog puta ta uloga bila najvažnija uloga Ljubiše Samardžića". On je na vreme shvatio vezu koji umetnik mora da održava sa publikom i u tome upravo leži tajna njegove veličine.


Božidar Zečević

 Nakon kratkog uvodnog izlaganja prisutnima na skupu obratio se Božidar Zečević, filmski kritičar koji je izjavio da danas nije vreme za dugačke simpozijumsko-seminarske reči, već je ovo prilika da se podeli radost povodom dodele nagrade za životno delo Ljubiši Samardžiću. Ovaj glumac je u celoj svojoj karijeri igrao glavne uloge u filmovima, pa kada su te uloge bile i epizodne. Ovaj trenutak, danas, je bitan kao i trenutak kada je Smoki stupio na jugoslovensku filmsku scenu 1962. godine. Te davne '62.godine počeo je da se razvija neki novi film, autorski film kada se dogodila kolosalna promena za našu kinematografiju, to je upravo bio početak rada Ljubiše Samardžića filmom "Prekobrojna". Ljubiša Samardžić je tada bio neko novo lice sa širokim osmehom na licu okrenutim društvu koje će ga primiti i snovima koji se možda nikada neće ostvariti. Rekao je između ostalog gospodin Zečevic


Radomir Smiljanić

 Obrazloženje žirija Akademije ''Ivo Andrić'' Ljubiši Samardžiću je pročitao predsednik i osnivač naše akademije pisac Radomir Smiljanić, kao i kratki pozdravni govor i laudacio laureatu. Ova nagrada je jednoglasnom odlukom osnivača Akademije, na čelu sa prof.dr. Nedeljkom Šipovcem, dodeljena gospodinu Samardžiću. Gospodin Smiljanić je rekao da je širom Evrope naša zemlja bila prepoznatljiva po ulogama Ljubiše Samardžić, što je obrazložio kroz jednu anegdotu. Nakon ovoga je usledio ceremonijal dodela nagrade za životno delo Akademije ''Ivo Andrić''.


Ljubiša Smoki Samadžić

 Poslednja reč je pripala laureatu ovogodišnje nagrade za životno delo Akademije ''Ivo Andrić'' Ljubiši Smokiju Samadžiću. Gospodin Samardžić je izjavio da je dugo razmišljao da li je, ustvari, on zaslužio ovu nagradu. Samo mali broj ljudi sa glumačke scene je prešao u sasvim drugi svet, a koji je jako "težak", svet producenata i reditelja. Gospodin Samardžić je podsetio prisutne na početne korake producentske kuće koje su osnovali on i njegov sin Gaga.


Dodela nagrade

 Ovo je samo trebao da bude nastavak njegove uspešne filmske karijere. Tada su odlučili da ne treba praviti filmove o, kao je on rekao "šarenoj laži", već o stvarnom svetu koji nas okružuje. Silom prilika i nesrećom koja nas je zadesila, bombardovanjem NATO pakta, snimljen je prvi film koji upravo govori o ovim strašnim vremenima po sve nas. Tada je gospodin Samrdžić okupio sve prijatelje glumce, koje neobično ceni da sa njim u ovom projektu podele svoju snagu, emociju i rad kako bi se napravila istinita priča o situaciji u kojoj se našla naša zemlja zajedno sa svima nama koji ovde živimo. Prvu projekciju na jednom festivalu film je doživeo samo 7 meseci nakon prestanka bombardovanja, a film je publika nagradila ovacijama i aplauzima.

 Gospodin Samardžić je pročitao deo iz knjige "Prokleta avlija", verujući da naša zemlja odgovara naslovu ove knjige - PROKLETA AVLIJA i večitom pitanju da li je moguć sklad između različitosti, odnosno da li je moguća ljubav između muslimana i pravoslavaca. Od ovog dela knjige bi mogao da se snimi film, kao i od mnogih delova iz naše bogate pisane literature.

 Na kraju ceremonije dodele nagrade gospodin Samardžić je rekao da je snimanje filmova mučan posao jer je ovde potrebno pripadati određenoj političkoj opciji kako bi čovek mogao normalno da radi i stvara. "Ja sam protiv toga. Ja se trudim svim snagama i sredstvima da sačuvam svoje dostojanstvo radeći časno i da svakome od vas bude zadovoljstvo kada se sretnete sa mnom". Govoreći o svojim planovima, laureat ovogodišnje nagrade je u prvi plan istakao nove izazove i projekte, "Jesen stiža dunjo moja" 2 i 3, što bi moglo da bude i prekretnica u filmskom životu Srbije, a ova zemlja je prošle godine imala "posnu godinu" u kvalitativnom smislu te reči.

 Nakon oficijalnog dela priređen je koktel u restoranu koji se nalazi u okviru Muzeja jugoslovenske kinoteke.

http://www.andricakademija-smiljanic.org/06/060222nagrad_samardzic.htm

v