Србска шљивовица уврштена у листу УНЕСКО-а
Традиционално србско пиће - ракија-шљивовица, као и начин припреме и конзумирања, уврштени су на Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа Унеска. Одговарајућа одлука донета је на 17. седници Међувладиног комитета Унеска за заштиту нематеријалног културног наслеђа, која се одржава у Мароку, саопштило је у Министарство културе Србије.
„Елемент нематеријалног културног наслеђа Србије `Јавна пракса и сазнања у вези са припремом и конзумацијом традиционалног напитка од шљиве – шљивовица` од данас је уврштена на листу нематеријалног културног наслеђа Унеска“, саопштила је прес служба Министарства.
Како наводе из Министарства, на листи се не налази само алкохолно пиће, већ и цео традиционални комплекс који се везује за српску шљивовицу.
"Номинација обједињује културу гајења шљиве, народне занате, обичаје, `печење` (дестилацију) шљивовице и њено коришћење током личних или друштвених догађаја", напомињу у Министарству културе.
"Номинација обједињује културу гајења шљиве, народне занате, обичаје, `печење` (дестилацију) шљивовице и њено коришћење током личних или друштвених догађаја", напомињу у Министарству културе.
Ракија је традиционално балканско јако алкохолно пиће које се добија дестилацијом ферментисаног воћа, чија јачина може да варира од 40 до 60 степени и више. У Србији, која је на трећем месту у свету по производњи шљиве, најзаступљенија је ракија-шљивовица. Као сировина за ракију могу послужити и грожђе, јабуке, брескве, кајсије, дуње, крушке, дуд, итд. Србска ракија под називом „Србска ракија-шљивовица“ је 2007. године добила сертификат ЕУ, чиме је постала први заштићени производ у Србији са географским пореклом.
