ИНЖИЊЕР ГОДИНЕ У БОЕИНГУ: Ведад Махмуљин уштедио компанији 100 милиона долара!

04-01-2017 07:04:33 | | / mojenovosti.com |

Махмуљин, родом из Козарца, у компанији Боеинг, у којој ради око 180.000 запосленика од чега је око 80.000 инжињера, изабран је за инжињера године због идеје која је донијела велике уштеде.

Махмуљин, родом из Козарца, у компанији Боеинг, у којој ради око 180.000 запосленика од чега је око 80.000 инжињера, изабран је за инжињера године због идеје која је донијела велике уштеде.

Ведад Махмуљин, инжињер године у комапнији Боеинг, изјавио је како ниједан успјех не долази преко ноћи, напомињући да је у сваком послу најважније бити посвећен и поштен, а резултати ће, како каже, на крају доћи.
Уштедио компанији сто милиона долара
“Било је тешко постићи овај успјех. У компанији постоје многи пројекти и проблеми који се морају ријешити, те велики број врхунских стручњака, већином Американаца, док је око једна петина инжињерског кадра из свих дијелова свијета. Статистички гледано, шансе да вас изаберу за инжињера године су као добитни згодитак на лоту. На завршној церемонији је било 10 номинација које су биле представљене детаљно. На самом крају је проглашена главна награда, која је на моје одушевљање, припала мени. Послије су ми рекли да сам био убједљив побједник највише због енормне количине новца коју је компанија уштедјела након развоја новога модела авиона. Ради се о преко стотину милиона долара”, рекао је Махмуљин.
Са 14 година је отишао у избјеглиштво због рата у БиХ. Родитељи су му завршили у логорима, гдје му је мајка убијена, док је отац преживио. Отишао је у Турску гдје је у Измиру завршио завршни разред средње школе, а потом сам преселио у Сеаттле гдје је на Универзитету Wасхингтон завршио Факултет авионског инжињеринга. Сваке године током студија био је удомљаван у различитим америчким породицама.
Напомиње како међу већином људи у БиХ и на Балкану постоји увријежено мишљење како су они посебно надарени и талентовани и да су им само потребни услови да се доказују.
“Наравно да ова теорија о нашој ‘надарености’ није близу истине, штавише врло је контрапродуктивна за развој, како поједница, тако и заједнице. Имајући овакав став, пропуштамо прилику да будемо самокритични и да се константно покушавамо унаприједити. Људи су врло слични без обзира одакле долазе. Што се тиче надарености, нити су Нијемци бољи од нас нити смо ми од њих.
Култура је та која нас раздваја у економском напретку и учинковитости, а просјек надарености је сличан ма о којој нацији да се ради. Најсретнији бих био кад би неки осамнестогодишњак прочитао овај текст и рекао сам себи, ‘драго ми је да је наш човјек добио велико признање негдје у свијету, иако лично од тога немам ништа, али сада видим да се ипак може трудом, радом и упорношћу те темељном наобразбом коју добивам на Балкану постићи нешто значајно’. Нејсретнији бих био да неко у овоме нађе инспирацију и самопоуздање и да сам себе унаприједи, ма чиме се бавио. Велика скупина успјешних појединаца чини и само друшто успјешним”, истиче овај инжињер.
Рад, рад и само рад
Младима у БиХ али и шире препоручује да раде напорно и плански како би били успјешни чланови заједнице. Ведад, наиме, сматра како само константно учење и труд могу створити успјешне људе.
“Успјеси изграђују самопоуздање које је далеко најважније да би се постигао било какав већи успјех. Треба изградити ментални склоп да се све може кад се хоће, те избацити било какав комплекс ниже вриједности. Треба престати тражити исприке и разлоге зашто се нешто не може постићи, те се у потпуности фокусирати да се пронађе начин како се нешто може, те бити спреман да успјех неће доћи преко ноћи, већ да може узети чак и добар дио живота да се оствари. Морам признати да сам ово научио од Американаца. И то је главни разлог зашто су они материјално богати, а Балкан није. У почетку сам увијек посустајао пред великим проблемима. Американац је научен од малена да нема тог проблема који он не може ријешити, и да је једина срамота никако не покушати, а не доживјети неуспјех”, нагласио је Махмуљин.
Овај стручњак поријеклом из Босне и Херцеговине је мишљења да је за БиХ велики проблем што има систем образовања који је врло обиман и заснован на теорији.
“То звучи добро на први поглед, те у неку руку и јесте добро, али мислим да непредвиђене посљедице таквога школства уклесавају културне деформације у народне масе, које чак ни Америка, у мом случају, није успјела у потпуности излијечити из моје психе, унаточ 25-годишњем труду. Напримјер, преобимно градиво, претешки тестови тјерају мање интелигентну дјецу, па чак и оне најпаметније да се ‘сналазе’, преписују. Сналажење је фамозна балканска врлина, која нас главе кошта”, наглашава Ведад.
Поштење у устрајност, а не преписивање
Каже како то “сналажење” од најраније узраста заправо даје лоше резултате у каснијој животној доби, а преноси се буквално у све сфере живота.
“Политичари су слика нас, то су наши очеви, наши синови и кћерке, наша браћа, то нису Марсовци који су дошли да нас униште, то смо ми, никли из наше културе која добрим дјелом долази из наших школа. То преписивање и варање у школи дјелује тако безазлено, а кошта нас јако скупо на дуге стазе. У Америци овакав акт преваре доводи до избацивања из школе са знаком прикаченим уз име оног који преписује, који носи цијели живот. Мислим да је математичка наобразба јако добра у нашим школама, а и другим природним знаностима се посвећује доста пажње. Има ту позитивних ствари, али мислим да занемарујемо двије или три најкључније ствари за успјех у животу, а то су поштење, устрајност и тимски рад”, сматра најбољи инжињер Боеинга.
Истиче како је у БиХ и на Балкану потребно промијенити многе ствари како би се земље на том подручју брже развијале и напредовале.
“Издвојио бих неколико основних примјера који су најважнији, а нису очити просјечном балканском грађанину. Мислим да ће се свако ко је провео неколико година на Западу сложити са мном, а они који нису, можда ће се и увриједити. Промјена културе. Овдје мислим на ментални склоп вредновања ствари. На Балкану влада потпуни етички колапс. Етика је темељ сваке напредне државе, из чега произилази судство и правда, који су темељ економског пословања. Морам признати да сам и сам донио неке етичке дефекте одрастајући на Балкану. Око 20 година живота у Америци се лијечим од те болести и још се нисам успио потпуно излијечити”, рекао је овај Козарчанин.
Цијело друштво одговорно за све лоше и све добро
Напомиње како и у Америци није све сјајно, али сва посртања се строго осуђују и она најтежа по друштво кажњавају.
“И овдје има корупције и моралних посртаја. Разлика је да се такви људи овдје оштро осуђују и иду иза решетака, те се људи јасно дистанцирају од таквих. Код нас се о корумпиранима прича углавном негативно, док ти једном тај не изађе у сусрет, али увијек са неким страхопоштовањем, па чак и дивљењем у неким случајевима, као ‘види како се добро снашао, да ми је како бити добар с њим па да и мени помогне да се снађем'”, сматра овај инжињер.
Према његовом мишљењу, сви чланови заједнице су у одређеној мјери одговорни за све лоше, али и добре ствари које се дешавају у тој заједници.
Махмуљин сматра како свака промјена почиње од нових генерација за које је потребно већ од предшколског узраста увести нове норме етике и понашања напомињући да дјецу не треба учити да се варањем и манипулацијама долази до резултата. Такођер, напомиње како је проблем у БиХ што сви очекују да држава ријеши проблеме, што је, како каже, размишљање из давне прошлости.
“Босна је загушена државним апаратом и док се та жица са врата не одвеже, продисати неће нико. Социјализам себи могу приуштити Шведска и Њемачка које праве производе од огромне додатне вриједности. Државу и порезе треба уклонити с пута да не смета страним улагачима који ће доћи у такву, конкурентну државу. Треба смањити порезе у пола, пресушити буџет државе те смањити број државних упосленика на пола, јер нема више пара. Кад би само ово двоје урадили, сигуран сам да би за 10 година оставили све сусједе иза нас. Имамо ми и знања и жеље, само да сами себи скинемо омчу с врата те да поштујемо једни друге са истим респектом како желимо да други нас поштују”, казао је овај стручњак.
На крају истиче како и сам сваки дан с великом задовољством и ентузијзмом одлази на посао како би и даље постизао још боље и веће резултате у својој струци и учинио друштво у којем се налази напреднијим и сретнијим.