РТ: 750 милиона долара у артиљеријској опреми и комплетима паметних бомби: Бајденова прва продаја оружја Тајвану добила одобрење Стејт депар
Стејт департмент САД одобрио је продају оружја Тајвану у износу од 750 милиона долара, што је први трансфер оружја председника Џоа Бајдена на острво након неколико договора под његовим претходником, упркос свим гласним приговорима Пекинга.
Одлука објављена јуче, укључује продају 40 самоходних артиљеријских оруђа калибра 155 мм и сличну опрему, бројна возила и митраљезе, као и скоро 1.700 комплета за прецизно навођење који се користе за претварање "глупих" пројектила у пројектиле вођене путем Џи-пи-еса.
Америчка администрација тврди да ће продаја оружја служити „националним, економским и безбеднсосним интересима САД-а“ подржавајући „сталне напоре Тајпеја да модернизује своје оружане снаге и одржи поуздане одбрамбене способности“, као и „да помогне у одржавању политичке стабилности“ у региону.
Конгрес има 30 дана да оспори продају, иако законодавци обично не блокирају трансфере на Тајван.
Док је бивши председник Доналд Трамп надгледао продају оружја и опреме острву у износу од најмање 18,2 милијарде долара, укључујући два велика трансфера од две и осам милијарди долара 2019. године, договор од среде је први за Бајдена. Кина ће вероватно осујетити тај потез, пошто је то више пута чинила током Трампових година.
Упркос малом броју продаја до сада, тренутна администрација је наставила ангажовање САД са Тајваном у војним и безбедносним питањима, те је спровела многе Трумпове агресивније политике према Кини, укључујући рутинске „слободне пловидбе“ кроз Тајвански мореуз са америчким ратним бродовима. Пекинг је изнова и изнова осуђивао мисије као провокативне, називајући Вашингтон "највећим рушиоцем мира" након последње пловидбе прошле седмице
Извештај у кинеским медијима раније ове недеље такође сугерише да се војна помоћ Тајвану из Трампове ере наставила и за време Бајдена, јер су амерички ракетни стручњаци за "Патриот" слани на острво сваке године од 2019. на тестирање наоружања.
Док Кина сматра Тајван делом своје територије, њиме се аутономно управља од Кинеског грађанског рата 1949. Локална администрација је наставила да назива острво „Републиком Кином“, иако га је формално признало само шачица земаља. Сједињене Државе више нису једна од њих након што су прекинуле службене везе 1979. године, али су од тада водиле неформалне односе, укључујући дугу серију продаје оружја.
Извор:РТ
Извештај у кинеским медијима раније ове недеље такође сугерише да се војна помоћ Тајвану из Трампове ере наставила и за време Бајдена, јер су амерички ракетни стручњаци за "Патриот" слани на острво сваке године од 2019. на тестирање наоружања.
Док Кина сматра Тајван делом своје територије, њиме се аутономно управља од Кинеског грађанског рата 1949. Локална администрација је наставила да назива острво „Републиком Кином“, иако га је формално признало само шачица земаља. Сједињене Државе више нису једна од њих након што су прекинуле службене везе 1979. године, али су од тада водиле неформалне односе, укључујући дугу серију продаје оружја.
Извор:РТ
