Како оздравити Србско здравство
У задње време све чешће чујем људе из мог окружења - породице и пријатеље, како се жале на лекаре, сестре и уопште цело Здравство. Чекао сам овде оволико, тамо онолико, овде ми траже то, овде немају ово друго... И тако скоро сваки дан. И заиста, у готово свим медијима свакодневно читамо о пропустима и грешкама лекара, о бахатости и неваспитаности појединаца у нашем Здравству.
И људи се, наравно, буне.
Оправдано!
А да ли има ведрије стране у нашем Здравству?
Па, има. И то не једне стране, већ стотину страна, читава енциклопедија да се напише. Читам пре неки дан о младом лекару који у планинским селима централне Србије бесплатно обилази становнике и пружа им медицинску помоћ. Такође, треба поменути и све запослене у Ургентним центрима широм Србије, који раде у скоро па немогућим условима, и помажу стотинама пацијената, сваки дан.
А ево, у Клиничком центру Ниш, установи која лечи више од милион људи са целог Југа Србије, као и делове Централне Србије, директор једног дана реши да распише конкурс за нове запослене, и каже, јавно - "Нема везе, нема ургенције, само знање и просек оцена ... ". И ајде сад што је човек то урадио, него то одјекне у свим медијима у рубрици Веровали или не. Е сад, тај исти директор, радиолог по струци, Проф. Др. Зоран Радовановић, изађе у медије па каже " Грађани, слободно пријавите све у Клиничком центру, ко вам буде тражио мито за неку услугу, операцију или преглед, ево број телефона, а можете и преко друштвених мрежа..." Опет и то оде у "Веровали или не", цела Србија не може да верује да има и таквих директора. А ето има. И не само што је тај директор зауставио корупцију и оно чувено " ево, кафа и виски ", већ је апсолутно препородио Клинички центар. Аутор овог текста, сплетом околности, је дужи низ година редовни посетилац КЦ Ниш, те из личног искуства могу да кажем како је било некад, а како је данас. До пре пар година, било је " Апарат не ради, а кд ће ради не знамо, дођи опет, у ствари, не долази, зови телефоном... " . А понекад су и радили апарати. Али, од 2013 године, КЦ не личи на самог себе - личи на сваку другу модерну здравствену установу било где у Европи и свету . Пре месец дана се затекнем на одељењу Кардиоваскуларне. Особље љубазно, сестра ми каже "Ништа се не секирајте, ево овде имате све написано, слободно зовите за било коју информацију.". Изађем на круг, половина зграда ново, све окречено, све чисто....
И ето, КЦ Ниш је пример да у Србији ипак људи којима је струка и професионализам испред политике, испред родбинских веза, испред " ево, кафа и виски. ". Наравно, у свакој професији има и оваквих и онаквих, и бахатости и надмености. Али, радује чињеница да ипак није све изгубљено, да ипак постоје људи који ће се као тигар борити за сваког пацијента, за углед струке, па и за свој лични образ и кредибилитет.
Радује и чињеница да у данашње време када у свим сферама живота важи девиза " Ма, сви су они исти.. " - ипак нису сви исти!
Иван Трајковић
