Налазите се на страници > Почетна
> Политика > РТ: Кинески парламент усвојио Закон о националној безбедности усред протеста у Хонг Конгу
РТ: Кинески парламент усвојио Закон о националној безбедности усред протеста у Хонг Конгу
Кинески парламент је у усвојио закон о националној безбедности којим се додатно осигурава безбедност у Хонг Конгу, а антикинески протести у том аутономном граду поново су почели предлогом закона.
Предлог закона је одобрио Национални народни конгрес, а седници парламента присуствовали су председник Кси Ђинпинг и премијер Ли Кећанг.
Детаљи новог закона, који би требало да ступи на снагу до августа, још нису објављени. Сматра се да закон садржи оштрије казне за ствари попут вређања кинеских националних симбола, покушаја одвајања територије од земље и употребе насиља за застрашивање људи у циљу даљег политичког спора.
Успут, радикални елементи хонгконшког протестног покрета потпадају у опис дела у закону. Током месеци антивладиних протеста, неки активисти су уклањали кинеску заставу, позивали стране силе да пошаљу трупе у Хонг Конг и водили кампању вандализма против предузећа за која сматрају да су лојална Пекингу.
Демонстранти наводе да централна влада додатно повређује посебни статус Хонг Конга према аранжману „једна земља, два система“. Бивша британска колонија враћена је под кинески суверенитет 1997. године споразумом да којим Хонгконг задржава већи део своје законодавне и извршне власти.
Протести у Хонг Конгу прво су почели у марту 2019. године због закона о изручењу који је увела градска влада, а који би омогућио изручење у континентални део земље. Од тада је прерастао у шири анти-владин покрет, који је у саосећајним западним медијима нашироко описан као „продемократски“.
Пекинг је оптужио стране државе које су изразиле подршку протестима због мешања у унутрашње ствари и подстицања насиља од стране радикалних активиста.
Извор:Восток/РТ
Детаљи новог закона, који би требало да ступи на снагу до августа, још нису објављени. Сматра се да закон садржи оштрије казне за ствари попут вређања кинеских националних симбола, покушаја одвајања територије од земље и употребе насиља за застрашивање људи у циљу даљег политичког спора.
Успут, радикални елементи хонгконшког протестног покрета потпадају у опис дела у закону. Током месеци антивладиних протеста, неки активисти су уклањали кинеску заставу, позивали стране силе да пошаљу трупе у Хонг Конг и водили кампању вандализма против предузећа за која сматрају да су лојална Пекингу.
Демонстранти наводе да централна влада додатно повређује посебни статус Хонг Конга према аранжману „једна земља, два система“. Бивша британска колонија враћена је под кинески суверенитет 1997. године споразумом да којим Хонгконг задржава већи део своје законодавне и извршне власти.
Протести у Хонг Конгу прво су почели у марту 2019. године због закона о изручењу који је увела градска влада, а који би омогућио изручење у континентални део земље. Од тада је прерастао у шири анти-владин покрет, који је у саосећајним западним медијима нашироко описан као „продемократски“.
Пекинг је оптужио стране државе које су изразиле подршку протестима због мешања у унутрашње ствари и подстицања насиља од стране радикалних активиста.
Извор:Восток/РТ
