Налазите се на страници > Почетна
> Колумне > Украјина престаје да постоји уз прећутни пристанак Запада
Украјина престаје да постоји уз прећутни пристанак Запада
Избор председника Украјине показао је невероватан резултат. Први пут у историји земље, кандидат је победио на изборној трци са таквом предношћу. Истина, већ је сасвим очигледно да су Украјинци гласали против Петра Порошенка, против корупције, политичких неуспеха и немогућности да оконча рат. Украјинци су желели председника другачијег формата, и они су га добили, не схватајући до чега ће то довести.
Пре свега, треба напоменути да је у Украјини врло двосмислена политичка ситуација. Инаугурацију новог председника Зеленског одлажу. Тренутно се то ради преко Централне изборне комисије, чији је састав пажљиво размотрио Петро Порошенко. Међутим, на изборима му то није помогло, а сада се ситуација промијенила.
"Сада се догађају чудне ствари - остварена је победа, али нема пуномоћја", рекао је Зеленски у својој видео поруци. "ЦИК одлаже званично објављивање резултата тако да Верховна Рада може да одгодити датум инаугурације како би инаугурација била након 27. маја."
Међутим, у овом случају се поставља природно питање: зашто и коме је то потребно? На крају крајева, Зеленски је већ победио и оспоравање ове чињенице је бесмислено, посебно за Порошенка.
У предизборним изборима, објављено је да су против Петра Порошенка у Сједињеним Америчким Државама поднете кривичне пријаве, а Доналд Трамп је све чешће говорио да су се украјински званичници мешали у америчке изборе 2016. на страни Хилари Клинтон. На први поглед може се чинити да је ово само покушај да се скрене пажња јавности са Раша гејта, али Милерова истрага је сама по себи пропала. Зашто је још једном било важно усредсредити се на догађаје од пре три године и одуговлачити са невидљивим притиском на представнике украјинске владе, сада постаје јасно. То није лична освета јер је Порошенко донекле био креација администрације Барака Обаме. Чињеница је да је наставак постојања Украјине, без помоћи западних партнера, под знаком питања.
Све је почело прошле јесени, када је Петро Порошенко једнострано одлучио да раскине Уговор о пријатељству и сарадњи са Русијом. Треба напоменути да је тај корак био веома непромишљен, јер је споразумом потписаним 1997. године регулисано питање неповредивости граница између те две земље у време потписивања споразума. То јест, Кијев се није само сам лишио полуги правног притиска поводом кримског питања, већ је тиме довео до опасних тренденција за ту земљу. Овај корак се може посматрати са становишта украјинског законодавства као задирање у територијални интегритет. И остало је само једно питање: ко је саветовао Петра Порошенка да то уради? Сада све постаје јасније.
Руски председник Владимир Путин је у једом дану предузео два сензационална корака. Он је наредио издавање руског држављанства становницима Донбаса, а онда је изјавио да намерава да поједностави издавање пасоша свим Украјинцима који то желе. Треба напоменути да он није био оснивач идеје у вези са Украјином. Наиме, Пољска већ годинама издаје картицу Пољака Украјинцима, а Румунија и Мађарска им дају пасоше. Са Мађарском је прошле године чак избио и скандал, када се испоставило да се грађани украјинског Закарпатија у конзулату Мађарске масовно пријављују за оформљавање мађарског држављанства.
Али још једна ствар је интересантна - да ли је неко приметио пропорционалну реакцију Запада на поступке Москве према земљи коју су и Вашингтон и Брисел годинама називали партнером? Чак ни у Кијеву није било одговора, иако су, као што је познато, пре пет година, власти покренуле "антитерористичку операцију" на истоку само због жеље житеља Донбаса за одвајањем од Украјине. Шта сада видимо? Кијев је једва чујно затражио до Запада да повећа притисак санкцијама на Русију, али су на Западу углавном одговарали формалним изјавама.
Ситуација у Украјини је следећа. Вашингтон је уложио много новца да подржи ову источноевропску земљу, подржао је реформе, али све је било узалуд. Нису примећени резултати. Сада, америчка администрација има нове планове за Украјину, који се своди на принцип поделе и владања. Зашто инвестирати у државу, ако се њен део
може дати Мађарској? Будимпешта већ дуго има претензије на Закарпатије. Пољска, пак, гледа Лвов. И оне су, мора се схватити, земље чланице НАТО-а, што значи да ће о свом трошку користити нове земље у интересу савеза. Истина, иронично, фактор спутавања за њих све ово време била је Русија, јер ако би западна Украјина била подељена између суседних земаља, онда би тврдње Запада о Криму нестале. Сада се ситуација променила, а Владимир Путин је изразио своје идеје о држављанству врло правовремено. И на време.
Администрација Трампа, која је претила Петру Порошенку кривичним гоњењем због корупцијских злочина, којих има много, натерало га је да постигне договор. Он се састоји у максималном одлагању уклањања бивше власти у земљи, лишавајући Зеленског доношења озбиљних одлука које можда не би најбоље утицале на његов рејтинг. Морамо схватити да је Владимир Зеленски веома цењени кадар. Није ни чудо да је Запад одушевљени називао изборе у Украјини најузбудљивијим до сада. Међутим, демократски изабрани председник једва да је спреман да одмах реагује на акције Кремља. Питање је да ли он заиста треба да одговори на њих? Судећи по његовој пасивности, он не жури да преузме дужност и понизно чека да му се дозволи да изађе на "позорницу". У међувремену, Петро Порошенко је и даље задужен за земљу, али чак и он, иако се увек називао "противником Путина", не предузима одлучне мере. Очигледно, ово је такође део тог договора - да се не одупире и преузме ударац због поделе земље, која је замишљена у Сједињеним Државама преговорима са Русијом.
Путин није тек тако гласно најавио издавање држављанства, могао је да следи пример Румуније и Мађарске, који тихо обављају свој посао. Чињеница је да је Москва морала да добије улогу иницијатора процеса у замену за Крим и Југоисточну Украјину, где ће се, по свему судећи, исто то одвијати. Након тога, суседне земље НАТО-а ће се придружити том процесу, преузимајући западни део Украјине. Као резултат тога, из највеће земље у Европи остају само централни региони, којима ће Зеленски да управља.
Наравно, треба напоменути да се колапс земље неће добро одразити на позицију сада од свих вољеног председника. Осим ако га не представе као жртву интрига својих претходника. Одлажући инаугурацију, Зеленски је лишен шансе да распусти стари парламент пре времена и законодавци имају све ресурсе да смање надлежности председника. Онда нико неће моћи да оптужује Зеленског за неактивност, и он ће одржати свој председнички мандат, и у исто време расподелити територију Украјине суседним државама као део неког политичког процеса. Након пет година, оно што ће остати од земље лишене спорних регија, може постати пуноправна чланица НАТО-а.
Аутор: Кејт Метберг
