Професионални празник филосoфа

21-11-2015 06:35:41 | | / mojenovosti.com |

У четрвртак, 19. новмебра, 13. пут је обележен Светски дан филозофије.

На иницијативу УНЕСКА (UNESCO, Generale Confrence) 2002. г. установљен је један од најнеобичнијих празника у свету –Међународни дан филозофије (World Philosophiy Day) који се од тада обележава сваког трећег четвртрка у новембру.

Смисао обележавања Међународног Дана филозофа сатоји се у томе да се нађе општа платформа разматрања данас актуелних друштвено-културних преоберажаја, да се прошире и продубе путеви к филозофском филозофском наслеђу, да се поново открије сфера заједничког мишљења и нових оидеја, да се стимулише дијалози између мислилаца и грађанског друштва на тему актуелних изазова који су данас доспели у средиште социоума.

Велики број мислилаца сматра да се суштина филозофије састоји у дивљењу. И у самој ставри, филозофија се рађа у сремљењу човечјег бића да се интерсује за себе и свет у којем живи.

У својству рефлексије и љубави према мудроати, филозфија нас учи да мислимо о мисли, да истаржујемо фундаманеталне истине, да проверавамо сзанања и да градимо соптствене закључке.

Током времена у различитим културама филозофија је рађала концешције, идеје, учења на чврсто заснованим принципима и постављала темеље критичком незавсном и ставралачком мишљењу.

Обичних људи се овај празник, нажалост, не дотиче

У савременој филозофији космополитизам је један од начина да се избегне политичка оптика.

У земљама које имају дугу научну и културну традицију, овај дан се обележава као професионални празник философа, као што се слави дан рудара, градитеља, ватрогасаца, војске, полиције...

Обичних људи, се, нажалост, овај празник не дотиче, нити су икад за њега чули. Али ће можда, ипак једнога дана (ах, једнога дана) Дан философа постати општенародни празник у нас (а и у вас). Зашто да не?

Јер филолсофија, зар је то професија? И уопште, каква је па то професија? То би значило нешто попут „професионалног песника“.

Реч професија потиче од појма „профит“, „корист“, док је философија најбескорисније занимање: какву корист може донети љубав према мудрости? ...

И ево шта се добија. У школи нас могу научити било којему корисном послу и занату, на факултету можео савладати многе важне науке, али ко ће нас научити да живимо у свету, и помоћи да разумемо сами себе?

Да се разумемо: овде и сада није реч о разним философским системима, рецимо о Платону и Хегелу. Ради се о томе што ми живимо опирући се на ове или оне вредности чак иако их никад нисмо формулисали. Можемо да одредимо свој поглед на свет, чак и у случају (што се често дешава) да смо одавно заборавили шта та синтагма уопште значи. А то и јесте наша философија.

Наша филосoфија је наша индивидуалност

Наша философија је наша индивидуалност. Она може представљати подлокане одразе многих спољних утицаја, имитација неке знаменитости масовне културе, али може бити и осмишљена синтеза идеја, принципа, основа наше животне позиције.

Та индивидуалност –философија рађа се из питања, које ми задајемо себи, и из трагања за одговорима на њих, кад се ми заустављамо на ономе што смо већ разумели, схватили, осмислили, сазнали.

Па зашто је уопште установљен светски дан философије?

Идеја установљивња светског дана филсофије састоји се у томе да се дође до опште платформе у разматрању збивања у друштву глобалних социјалнокултурних преображаја, да се философско наслеђе приближи људима, отшкрине сфера свакодневног мишљења за нове идеје, да се стимулишу јавне дебате мислилаца и грађанског друштва поводом изазова који се сада јављују у друштву.

Није мали број мислилаца који сматрају да се суштина философије састоји у чуђењу, дивњењу, запитаношћу.

И заиста, филосфија се рађа из природног страмљења човековог бића да се инетересује за себе и друштво у коме живи. На фону рефлексије и љубави према мудрости, филосфија нас учи да размишљамо о мисли, да истражујемо фундаменталне истине, да проверамо премисе и формирамо сосптвене закључке.

Подсећамо да је током векова у различитим културама философија рађала концепције идеје и дела којима је покткрепљивала анализу и постављала основу независном, стваралачком мишљењу.

Не преостаје нам ништа друго него да, следећи те традције, увек коракнемо напред, свесни да тај корачај никад није једоставан, ретко је кад и безопсан, а још ређе безболан.



Политичка фолозофија у савременом свету

Политичке институте савременог света изумили су филозофи. Демократија, републикаснска владавина, равноправност у политичким правима, подела власти, грађанско друштво, држава као мнополиста на легитимност физичког насиља, све су те идеје никле у филозфској традицији Запада, које су изазивале жестоке спорове и поставши скандалозне за у време кад су настајале.

Данас филозфија не престаје да рађа нове револуциуонарне идеје које су усмерене ка промени света. Међу њима су анархизам, феминизам, космополитизам или либертаријантсво.

Заинтерсовани чиатоци могу пратити (и чак се и укључити у њих) велике европске дискусије о природи власти, државе и праведности које се заснивају на текстовима актуелних политичких теоретичара: Роберта Нозика (Robert Nozick), Марте Њусбаум (Marta Nussbaum), Ноам Чомски (Noam Chomsky), Кламе Апиа (Klame Anthony Appiah), Џудит Батлер (Judhit Butler) и других.

Циљ ових предавања је да се слуашаоцима појасне политички појмови којима размишља савремни човек који живи у савременом добу и реалном свету.

1. Џејмс Медисон, један од оснивача америчке нације и утицајни мисилац, прославио се још у младости написавши у коауторству с Александром Хамилтоном зборник есеја под називом „Федералиста“

Говорити о политичким идалима очева-оснивача, и политичких борби против тираније, а на страни истих демократских идеала, немогуће је ако се иозостави Џејмс Медисон, четврти председник САД. Он је био један од оснивача америчке нације, а при томе и познат и утицајан интелектуалац и политилки филозоф.

Медисон се прославио још у млађем узрасту написавши у коауторству с Александром Хамилтоном зборник есеја под називом „Федералист“.

Постао кључним атором оне политичке конструкције која се досада одржала под називом Схедињене Државе Америке и при томе је осато доста јак, ауторитативан политички мислилац.

2. Изазови либерализма у савременом свету

Базне идеје либерализма, појмови друштене слободе и социјалног раслојавања.

Либерализам је као политичка идеја је произишао из врло просте базичне идеје-човек припада самом себи.

Све што чини лебиралну традицију-то треба да буде доследно, и тај принцип треба да важи не само за економију, него и за политику.

Либерализам је изникао као идеја о томе да смо обавезни да нађемо неке вредности које ће нам омогућити да живимо заједно, без обизра на разлике у нашим погледима на свет. и то је за период XVII-XVIII век била врло револуционарна идеја.

Касније се либерална теорија оформила у виду озбиљног филозофског продукта код Џона Лока, посебно у његовом делу „Два трактата о управљању“ и у XVIII је почела да се оваплоћује у животу на великим политичким пројектима као што је био пројекат Француске револуције.

3. Држава као извор насиља, анархо-капитализма и добровљних уговора о раду-либертаријанство

Либертаријанство је терорија која је буквално настала у кабинетима научника, а која се заснива на двема простим тезама.

Прва. Сви односи међу људима се деле на добровољне и принудне.

Дуга теза се састоји у томе да смо све видове добровољног уговора обавезни да решимо, док све облике наизаваног насиља и принуде морамо морамо забранити.

Коначно се снажно подржава право човека на приватну својину коју је стекао или је добио као резултат приватног уговора и на то можемо ставити тачку.

Управо зато што либертаријанци нуде тако једноставну логику, они су постали удобани миље погодан за развијање критичког становишта у политичкој теорији.

4-Како се неомарксизам разликује од официјалне идеологије СССР-а

Марксови рани радови, еманципација друштевних представа и политизација естетике

Под неомарксизмом или западим марксизмом се подрзаумева довољно распротрањена интелектуална традиција која је трајала током целог ХХ века и још увек траје). Он супроставља себе с једне стране класичном марксизму повезаном са именима Маркса и Енгелса, а с друге старне совјетском марксизму који се преобратио у марксизам-лењинизам, владајућу официјену доктрину у Совјетском Савезу.

Западни марксизам повезују, не без разлога, с Немачком.

Он је зхтевао да се у марксистичком кључу излажу мишљења и ставови о друштву које се променило, а које се у огромној мери разликовало од оног у коме је живео Маркс.

5. Какав појам „слободе“ се подразумева у републиканизму

Нова кабинтеска идеологија у радовима Квентина Скинера

У поседњим деценијама ХХ века у аналитичкој филозофији политике деловао је снажан ток познат под именом републиканизам.

Тај „републикнизам“ о коме је реч, није имао ничега заједничког ни са Републиканском партијом САД ни са републиканским уређењем у традиционалном значењу тог појма. Тај правац су промовисала два аутора: Квентин Скинер и Филип Петит.

Они су полазили од тога да да су у античком свету постојале вредности које би у данашњем време требало реанимирати, поново успоставити и самим тим решити горуће идеолошке проблеме који стоје пред савременим светом.

Шта би тамница и психијатријска болица моле да нам кажу о друштву у којему живимо?

6. О историји безумља, појави дисциплоновања друштва и „паноптикуму“

Славни француски филозоф Мишел Фуко би се тешко могао квалификовати као политички филозоф у изворном значењу те речи.

Сам он се никад на тај начин и није представљао, и ако погледамо списак његових дела, међу њима се с формално теоријскг становишта гледано, радови о полиици, бар у крајњем склучају на први поглед не могу наћи.
С друге стране, ако размотримо појмове с којима се Фуко суочавао током целе своје каријере, на првом месту, и пре свих осталих, наилазимо на појам „власт“.

У том смислу Фуко је био револуционар који је покушавао да преформулише појам власти на тај начин што би у крајњем исходу „рестартовао“ и правила игре која су примењивана у стандардној политичкој филозофији.

7. Где леже, сагласно конструтивистима, узроци појаве националзма?

О национлним покретима, учењу Хеленра и првим бестселерима
Национализам је идеологија настала у XIX веку. Тада тај појам није довођен у везу ни са каквим негативним значењем и смислом. Чиме се ми то одликујемо и шта нас негативно краси ако смо националисти у класичном смислу тог појама?

Ми тврдимо да постоји територија на којој живи наш народ, тај народ располаже одређеном културом и одређеним својствима које понекад називају „душом народа“.

Али у ХХ веку се појављују констурктивисти који кажу да у самој ставри нација –није оно што постоји током векова у неизмењеном облику, него оно што су измислили историчари, писци и други аутори, који пишу о своим народимима и својој нацији.

Конструктивисти су први одлучили да поставе питање: „А шта је то у правом значењу речи ’национализам’ као политичка идологија?“

8. Како филозофи виде свет будућности без националних држава?

О глобалним градовима, политичкој слици света код Канта и логици националих интереса

У савременоиј филозофији космополитизам је један од начина да се избегне политичка оптика тако да у центру сваког нашег разговора о политици мора бити појам националне државе.

Говоримо о националним интересима, о нашем народу, нашој историји, нашем језику, нашој будућности, -и у крајњем исходу сва светска политика се врти око тог јединственог, општег појма националне државе.

Да ли је то добро или није, то је сад друго питање.

Али смо ипак дужни да упитамо себе: шта ће бити ако будемо посмтрали политичке процесе, власт, међународне односе искључиво са позција националне државе?



Бранко Ракочевић