Налазите се на страници > Почетна
> Магазин > Култура > „Гаспром њефт“ поклонио концертни клавир Руском дому у Београду
„Гаспром њефт“ поклонио концертни клавир Руском дому у Београду
Руски центар за науку и културу „Руски дом“ у Београду добио је на поклон од „Гаспром њефт“-а велики концертни клавир ручне израде Steinway&Sons. Инструмент је направљен од више од 12 хиљада елемената и у музичким круговима слови за образац концертног звука. На овај начин „Гаспром њефт“ се придружио обележавању 85. годишњице оснивања Руског дома у Београду, најстаријег страног културног центра.
.jpg)
„Дуги низ година “Гаспром њефт“ је највећи страни инвеститор у српску привреду. Осим тога, наша компанија на територији Србије реализује и пројекте из области културе, који доприносе јачању вековних веза и очувању заједничког наслеђа наше две земље. Поклон Руском дому је наш допринос даљем јачању тих веза, које се огледа кроз позивање пијаниста светског реномеа, коришћење овог инструмента на фестивалу руске музике у Србији, који сваке године уз нашу подршку организује Емир Кустурица. Планирамо да први концерт на овом клавиру у оквиру поменутог фестивала одржи Денис Мацујев“ — истакао је Александар Дибаљ, члан Извршног одбора „Гаспром њефт“-а.
Програм подршке култури и очувању историјског наслеђа је кључни правац друштвене одговорности у који “Гаспром њефт“ улаже у Србији. Између осталог, компанија је помогла реконструкцију меморијалног комплекса „Руски некропољ“ и иницирала пројекат осликавања куполе Храма Светог Саве. Сваке године заједно са режисером Емиром Кустурицом организује фестивал руске класичне музике. Осим тога, компанија помаже Руском центру за науку и културу „Руски дом“ у Београду.
.jpg)
Руски дом за науку и културу „Руски дом“ подигнут је у Београду на иницијативу заједнице руских емиграната. Краљ Александар I Карађорђевић и Патријарх Српске православне цркве Варнава подржали су њихову идеју о оснивању културног центра у циљу очувања духовних веза са Русијом. Руски дом који је назван у част императора Николаја II изграђен је заједничким напорима за само 1,5 годину по пројекту Василија Баумгартена, војног инжењера, бившег начелника техничке службе при добровољачкој армији генерала Деникина. Своје прве посетиоце примио је 9. априла 1933. године.
