Трагична судбина великих руских песника (12.)

16-11-2015 12:21:29 | | / mojenovosti.com |

„Немаш разлога да јадикујеш, јер поезију уважавају само код нас, -због ње убијају“ (Мандељштам у писму супрузи Надежеди)

. Покушај да се историја уведе у простор вечности, у простор Библиотеке

. У „Библитеци убијених песника“ (небесној, како ју је назвао приређивач, Григориј Концељсон)представљено је 28 песника жртава стаљинске репресије

. Није никакво преувеличавање: у Русији су песнике убијали тако често да се од њихових књига може саставити цела библиотека

„Немаш разлога да јадикујеш, јер поезију уважавају само код нас-због ње убијају. Нигде друго не убијају због поезије“, (Осип Мандељштам у писму Надежди)


У Великој изложбеној дворани Музеја Ане Ахамтове у Петербургу писац Григориј Канцељсон приредио је изложбу под насловом „Библиотека убијених песника“.

На овој изложби је на свако слово руске азбуке представљен по један или више песника који су постали жртве стаљинске реперсије.

У „Библиотеци убијених песника“ укупно је представљено 28 аутора: портрети твораца речи, околности њиховог смакнућаи коначно - саме песме искрене, часне, прожете болом.

Поред познатих песничких имена као што су Осип Мандељштам, Николај Гумиљов, Павел Флоренски, Даниел Хармс, Владимир Нарбут, Бенедикт Лифшиц, Николај Пунин, Валентин Стенич, Ана Радловаја, у „Библиотеци... “ су заступљени и маље популарни, мање или више већ заборављени песници - Јулијан Шчуцки, Гео Шкурпиј, Магжан Жумабајев.

У изложбеној дворани су и два безимена „шалтера“ –посвећена непознатим жртвама тог страшног времена репресија.

То није никакво преувеличавање, јер су заиста у Русији песнике убијали тако често да се од њихових књига може саставити цела библиотека. И то „небесна“ како је ову изложбу и назвао њен приређивач Григориј Канцљенсон.

Посетиоци ове изложбе, макар је видели само на интернету, не могу а да се не спомену речи генијаног Оспипа Мандељштама који је у писму супрузи Надежди написао:

„Немаш разлога да јадикујеш, јер поезију уважавају само код нас – због ње убијају. Нигде друго не убијају због поезије.“

Изложба „Библиотека убијених песника“ у Музеју Ане Ахматове у Петербургу отоврена је до 15. марта 2015.

Библиотека небеска, а не са овог света

Аутор изложбе Григориј Кацнељсон каже:
„Идеја библитека, није земаљска, него би се пре могло рећи да је небеска у којој су се они сви окупили и имају могућности да се радују.

То није овдашња библиотека, у њој су се окупли песници које је убила њихова држава.

Радио сам овај пројект као споменик жртвама и желео бих да ова изложба након затаварања у просторру Музеја Ахамтове путује и негде друго. Можда би могла стајати негде у пририди као прави сппоменик, али од метала.

Књига убијених песника са Лењиновим портретом

Григориј Канцељсон је одавно дошао на идеју о једној оваквој изложби. Још 2004. г. он је саставио једну малу брошуру коју је назвао „Књига убијених песника“ у виду танке школске свеске са Лењиновим портретом на унутрашњјој страни корица, а унутра на сваком листу с леве стране песма, а с десне стилизована слика од употребљаване хартије погинулог рукописа. „Књига убијених песника“ садржавала је 13 аутора, 13 увезаних листова, и срце ти се стеже док их прелиставаш.

Историја терора је део руске историје

Пошто је рођен и живи у Лењинграду (данашњем Петербургу) блиска му је историја овог града.

„А историја терора, то је део наше историје, део прошлости, у том смислу и моје. И ко би други био позванији да се тиме бави?“

Кад Хармс на дрвеном дечјем бициклу улеће на изложбу у галрији „Бореј“

На изложбу коју је Кацнељсон приредио у галерији „Борхеј“ у једном моменту улеће Даниел Хармс на дрвеном бициклу. Аутор изложбе прича о овом случају:

„Песници увек остају помало деца, помало чудотврци, и мени је изледао сасвим нормална таква варијанта кад Хармс на дечјем дрвеном бициклу спашавајући се из блокираног Лењинграда лети према небу к анђелима.

Сада на овој изложби Хармс никуд неће да одлети, он се коначно скрасио у свом „претинцу“ под словом „Х“, са затвореним вратанцима. Можемо их оворити и видети његов портрет, ако их затворимо добијамо каталошки листић, а можда уместо последњег упокојења, испадне књижица. Пошто та невелика књига има корице, на њима читамо име, презиме, датум рођења и други значајни адтуми у његовом животу, док се на другој страни налази песников портерт. Такав је развитак и природни завршетак мојих ранијих пројеката повезаних са књигом и сликарством.

Серија књига у једном примерку

Кацнељсон је аутор серије књига штампаних у по једном примерку: Осипа Мандељштама, Игора Терентјева и Александра Веденског.

Пре годину дана је заједно са сликарима Калужним и Кордобојевским у Музеју Ахматове представио „Блокадну књигу“ Генадија Гора, а сада јеизашао са пројектом „Библиотека убијених песника“.

Текстови убијених песника-песник заточен унутар својих песама

На изложби су представљени и текстови убијених песника у виду слика на одвојеним плочама. У средини сале, унутар зидова у облику звезде који могу бити књиге, али истовремено и зидови затворске ћелије, - уздиже се човек од порцелана у разним бојама.

Саки посетилац који то жели може сести поред њега на обојену клупу, може му постати сабеседник или просто сусед.

Иако није присталица директних асоцијација и клишеираних слика и појмова, дрвени лик на овој њговој поставци би се могао доживети као песник који је заточен унутра својих песама.

Порцеланска фигура личи на иследника

Алекснадр Ласкин, писац и докотор културолошких наука, види у овој фигури нешто сасвим друго.

„Та порцеланска фигура личи на иследника, свако коже да седне крај ње и доживи ситуацији у којој су се у различта времена налазиле све личности са ове изложбе.

Аутор изложбе је човек који је до крајње мере преокупиран прошлошћу, који непрестано о њој размишља и зато је решио да створи меморијал посвећен убијеним песницима.

Тачно је да је у Русији било много убјених песника, знатно више него у било којој другој земљи на свету, а споменик им још није подигнут.

Покушај да се историја уведе у простор вечности, у простор Библиотеке

То је с једне стране сећање на ужасну прошлост, на стравичну ситуацију, а с друге стране то је покушај да се та историја уведе у простор вечности, у простор Библиотеке.

Библиотека је место у коме ће се књиге тих песника вечно чувати.

Из тога се може извести закључак да они не само што нису изгубили, него су победили.

Око тога је Григориј Кацнељсон организовао изложбенми простор.

Зашто су песници у Русији тако жалосне судбине?

По мишљењу писца и доктора културологије Алекснадра Ласкина, песници су слободна људска бића, а то је увек изазивало неспокојство људи који су се налазили на власти.

И у једној особито репресивниј епохи то је доводило до таквих мрачних и крвавих „учинака“.

Ту још треба истаћи да Григориј Кацнељцон није просто човек који ставра лепе слике, него стваралац који прави пројекте. Он ствара свет испуњавајући га својим сликама и ова озложба је очигледни доказ уопштавања.

Подсећамо да је он већ имао прелепу изложбу посвећену лењинградском песнику Генадију Гору, аутору снажних стихова о блоакди, да би после тога сачинио пројекат „Позориште дрвених људи“, а сада се, ето сећа убијенх песника и ја мислим да је то прелазак на нову етапу његовог стваралашта, а истовремено представља врло важну акцију, не само за њега, него и за све нас.

И на крају, ово је веома значајан допринос Музеја Ане Ахматове почетку „Године књижевности у Русији“, рекао је поводом изложбе Григорија Кацнељсона која је под називом „Библиотека убијених песника“ одржана у Великој дворани Музеја Ане Ахаматове у Петербургу.


Бранко Ракочевић