Белгија: Фејсбуку истиче рок да обустави шпијунирање оних који немају налог

11-11-2015 11:00:59 | | / mojenovosti.com |

Друштвеној мрежи истиче рок да обустави прикупљање података о онима који немају налог већ су само посетили неку од јавних страница на њој.

Рок од 48 сати који је суд у Бриселу дао „Фејсбуку” да престане да прати кориснике интернета из Белгије који на тој мрежи немају налог, истиче данас, а уколико америчка компанија не поступи по одлуци суда, мораће да плати казну од 250.000 евра дневно. Мрежа оснивача Марка Закерберга најавила је да ће се жалити на пресуду, и даље инсистирајући на томе да су за њено пословање у Европи надлежне једино институције у Ирској, где је европско седиште „Фејсбука”.

Судски спор покренула је летос белгијска Комисија за заштиту приватности која је сматрала да најпопуларнија друштвена мрежа по закону нема право да без сагласности прати интернет активности оних који не припадају армији од милијарду и по корисника, већ су само посетили неку од јавних страница „Фејсбука” или су кликнули на познато дугме „лајк” на неком другом сајту.

Праћење омогућавају такозвани колачићи (cookies), фајлови на уређају корисника помоћу којих сајтови скупљају информације о посећеним страницама. На основу тога склапа се мозаик о интересовањима и потребама корисника, а онда се ти подаци продају оглашивачима. Иако их користи велики број сајтова, само малобројни о томе обавештавају корисника приликом прве посете и питају за сагласност. „Фејсбук” се брани тврдњама да су колачићи стандард и да њихова функција није само да прикупљају податке.

Одлука белгијског суда још је једна у низу неповољних по америчку компанију у Европи после које се могу очекивати и нови процеси у земљама Старог континента. Пошто се летос суд у Аустрији прогласио ненадлежним у групној тужби 25.000 корисника предвођених студентом Максом Шремсом против „Фејсбука”, пресуда из Брисела може да буде путоказ другим националним судовима да ипак јесу надлежни да суде највећој друштвеној мрежи. Позиција судова у европским земљама нарочито је оснажена после укидања „Сигурне луке”, споразума који је омогућавао САД рутински приступ дигиталним подацима о европским корисницима глобалне мреже.