„Што дуже Трамп остане на власти, све више ће расти ризик од јачања антиамеричких снага у Немачкој“

04-09-2018 06:59:16 | | фото: © РИА Новости / Сергей Гунеев/ vostok.rs |


Што дуже амерички председник Доналд Трамп остане на власти, све више ће расти ризик од јачања антиамеричких снага у Немачкој, што ће земљу терати према Русији и Кини, рекао је некадашњи немачки амбасадор у Вашингтону Волфганг Ишингер.


„Што дуже Трамп остане на положају, теже ћемо се супротставити онима који у овој земљи и на другим местима у Европи воде полемику још од Вијетнамског рата да би требало да прекинемо односе са Америком. Било би много теже за немачку владу да остане на путу и одбрани ову везу“, рекао је Ишингер, који је и председавајући Минхенске безбедносне конференције, преноси Ројтерс.

Трамп је у више наврата напао Немачку због тога што не троше довољно на одбрану, а то је довело до јаза између две државе, наводи Ројтерс.

Агенција подсећа на прошлогодишњу анкету, у којој је само 35 одсто Немаца изразило позитиван став према САД откад је Трамп председник.

Друга анкета указала је да Немци сматрају Трампа већом спољнополитичком претњом од лидера Северне Кореје, Русије и Турске.

Поједини немачки политичари искористили су ову ситуацију да затраже ближе везе Берлина са Москвом и Пекингом, наводи Ројтерс, додајући да је до сада немачка канцеларка Ангела Меркел издржала такве притиске.

Ишингер сматра да је забрињавајуће то што Трамп користи санкције као спољнополитичко оруђе и то што је запретио да ће казнити немачке и друге фирме укључене у изградњу „Северног тока 2“ са Русијом.

„Ако САД искористе санкције како би спречиле изградњу 'Северног тока 2', последице ће бити отровне по трансатлантски однос. Чак иако доводите ток у питање, није тешко видети да је ово опасан преступ, наметање америчких погледа Европи“, рекао је Ишингер, преноси Ројтерс.

С обзиром на критике са којима се Немачка суочила од Трампа, Ишингер је проценио да ће Немачка морати да издвоји од десет до 15 милијарди евра у наредне четири године како би испунила најосновније безбедносне критеријуме.

„Нисмо тамо где би требало да будемо. Може се рећи да смо последњих година назадовали. Није довољно да само кажемо да желимо да предузмемо већу одговорност… Мора да буде буџетских последица“, рекао је Ишингер.

Танјуг