Недозвољена муниција против Срба

13-06-2018 12:03:09 | | / vostok.rs |

ИЗ РИЗНИЦЕ ЗОРАНА ДОКИЋА


Пише контраадмирал Бошко Антић,

Ратна правила утврђена 1877. године забрањивала су „куршуме који се распрскавају“. Међутим, та муниција коришћена је против Срба и у балканским ратовима и у Првом светском рату. О томе се мало зна, али колекционар Зоран Докић из Ресника, морнар у души са речног тенконосца, поседује аустроугарски експлозивни метак и захвљујући њему, доктору Владимиру Станојевићу и Бранку Богдановићу читаоцима се може понудити више података о муницији која је забрањена међународном конвенцијом, а која се без последица користила против Срба.

Арнаутска „синџирлија"


Зоран Докић са једним од својих експоната

У књизи „Историја србског војног санитета - Наше ратно санитетско искуство“,штампаној 1925 године у Београду, пуковник др Владимир Станојевић (1886-1978,учесник балканских и Првог светског рата) описује како су изгледале ране од овезабрањене муниције.Већ 1912 године код Моравске дивизије другог позива, пише он, било је тешкихповреда са размрсканим костима које су нанели Арнаути пушкама „мартињачама“. Билесу то тешке ране, па наводи пример: „Код једног скучаја, који је рањен на Мердарима,нашао сам цео леви гуз, спољну страну битине, раскинуту и распарчану тако, да је вириласкоро целом дужином бутна кост, која није била сломљена“. Узрок томе је, како пише дрСтанојевић, „синџирлија“, којом је овај рањеник повређен.Арнаути, су како пише др Станојевић, из пушке острагуше употребљавали метак„синџирлија“ тако што су спајали зрно извађеног из метка са зрном у метку.


Метак "Синџирлија (из књиге др В. Станојевића)

У оба зрна сувезана танким ланчићем (синџиром), која су после испаљивања , више или мање, летелапаралелно затежући ланчић, који је кидао меке делове тела када наиђе на њих. Повреде умелим деловима су биле ужасне и загађене.

Зоран Вацић у свом зексту „Смедеревски Лазарет Московских старообредника којипримају свештенство“ пише да су Турци у србско-турском рату 1876 године користили„оловна зрна коничног облика дужине 2,5 см а у основи широка 1,5 см. Основа је билашупља, а у шупљини се налазио дрвени клин. Тај клин је често остајао у рани и послеуклањања оловног зрна, што је доводило до додатних компликација. Било је и куршумакоји су се распрскавали у рани... Један руски официр је рањен округлим куршумом сашест карика металног ланчића. У питању је 'куршум синџирлија' који су Турци користилиу овом рату“.

Милош Тимотијевић у свом делу „Плави хоризонти Радојка Николића“ наводи дасе на споменицима налазе речи „куршум“ и „синџирлија“.

Аустругарски експлозивни метак


Експлозивни метак 8 мм М.10 из колекције Зорана Докића

Бранко Богдановић, најбољи познавалац оружја на нашим просторима, даје ширеподатке о аустругарском „дум-дум“ метку. Који је произведен за пушке 8 мм „Манлихер“М.95. „То су меци“, како пише Богдановић, са „цилиндрично-оживалним оловним зрнимапресвученим пуном челичном кошуљицом“. Развијена је читава лепеза специјалнихметака. Ова муниција је имала тзв „дум-дим“ ефекат.Иако забрањени, овим мецима астроугарски војници су дејствовали против српскевојске. Арчибад Рајс је спречио да ови злочини остану незбалежени. Рајс је успео да убедисветску јавност о злочинима аустроугарских трупа.Из рана редова Милана Стевића, 29 септембра 1914 године, извађени су фрагментиовог зрна. Др Станоје Милошевић је у Лешници, из ране капетана Миливоја Јаковљевића,извадио делове зрна М.13.И др Станојевић је забележио случај употребе аустругарских зрна експлозивногдејства у близини села Врчина. „Зрно пушчано“, пише др Станојевић, „пробило је скроздесну очну дупљу. Сва му се глава озго распрсла, а мозак је лежао недалеко од њега утрави“, што је, закључје др Станојевић доказ да је „повреда била из непосредне близине“.

Бранко Богдановић наводи да се „поручник Фишер хвалио са 150 специјалноприпремљених револверских 'дум-дум' метака 8 мм М. 98 намењених Србима!“.

Ови злочини су почињени мецима 8 мм, а злочонци НАТО-а су их превазишликористећу муницију 30 мм са зрном од осиромашеног уранијума. Нема више часногАрчибалда Рајса да стане у одбрану Срба, па данас морамо сами доказивати каква намопасност прети од осиромашеног уранијума иако је то онима који су га употребили јасно,јер су својим војницима забранили да се крећу у тим просторима, а нису чак ни својимсавезницима Италијанима.

контраадмирал Бошко Антић