eNovosti.info

Западни шарлатани који нису успели да преваре Русе

30-01-2018 03:31:35 | | Данијел Хоум чита књигу рањеним немачким официрима у војној |

Странци су у Русији увек држани на одстојању, али им је указивано дужно поштовање. Неки страни гости су то умели да искористе у покушају да преваре и обману Русе.

Роман Медокс: преварант који је разбеснео два руска цара

Роман Медокс је био интелигентна особа са префињеним манирима. Био је врло харизматичан и имао је петљу да се лажно представи као високи официр руске војске и особа упућена у питања руских тајних друштава. Имао је дар убеђивања и умео је људе да наведе да му поверују. Својим непромишљеним поступцима успео је да разбесни два руска цара.

Медокс је рођен у Русији од мајке Немице и оца Мајкла Медокса, Енглеза, који је био суоснивач Позоришта Петровски, прве сталне оперске куће у Москви и претече Бољшој театра.

Међутим, Медокс Млађи није био тако креативан и узоран грађанин као његов отац. Заправо, његова породица га је осуђивала због „неморалног начина живота”. Размажен и одгајан у раскоши, млади Медокс није желео да ради и планирао је да се обогати на нечастан начин.

1812. године Медокс је набавио униформу официра царске гарде. У то доба, за време рата против Наполеона, свако ко служи у царској гарди уливао је велико поверење и страхопоштовање. Медокс је фалсификовао документе у којима се тврдило да га је министарство рата послало на Кавказ да регрутује добровољце за рат против Француза.

Власти кавкаског региона нису се потрудиле да провере његов идентитет и за регрутовање добровољаца доделиле су му суму од невероватних 10 000 рубаља. У фебруару 1813. године, међутим, његова превара је разоткривена, а Медокс је ухапшен и послат у Санкт Петербург.

Цар Александар I је био ван себе од беса и Медокс је затворен у Петропавловску тврђаву, где је провео 14 година. 1827. године, убрзо након што је наследио трон, цар Николај I је Медоксову казну затвора преиначио у прогонство у Иркутск у Сибиру, где су казну служили и многи учесници децембарске побуне из 1825. године.

Свестан колико Николај мрзи декабристе, Медокс је једног дана међу побуњеницима „открио” ново тајно друштво и о томе обавестио цара. Када је почела истрага, Медокс је презентовао „доказе”, укључујући чланску карту наводне нове организације. Медокс је по личном царевом наређењу неодложно пребачен у Санкт Петербург. За време истраге живео је на високој нози у Москви и Санкт Петербургу, удварао се женама, посећивао позориште и разметао се својим подвигом.

Истрага је, међутим, брзо утврдила да је Медокс „тајно друштво” у потпуности измислио, као и да је наводну чланску карту сам направио. Када је цар сазнао да је преварен, разбеснео се као и његов старији брат Александар много година раније. Медокс је осуђен је 22 године у злогласној тамници у Шлисељбургу. Одслужио је казну до краја и умро убрзо након што је ослобођен 1856. године.

Калиостро: исмејан у комедији Катарине Велике

Пре доласка у Русију Ђузепе Балзамо, познат као „гроф Калиостро”, у Европи је већ изашао на лош глас. Живео је екстравагантним животом познатог дворског чаробњака, исцелитеља и алхемичара. Након што је неколико година провео у Лондону, прешао је у Русију, надајући да ће ту наћи богатије и моћније покровитеље.

Калиостро је био познат по неотесаном понашању, у писању и говору правио је грубе грешке, али, како је забележио његов савременик у Русији, „имао је изузетну способност да сатима држи пажњу слушалаца својим говорима, препуним филозофских и мистичких изрека и недокучивих метафора”.

1779. године Калиостро је стигао у Санкт Петербург и представио се као лекар. Надајући се да ће тако стећи углед, примао је све пацијенте који су му се обраћали, од најсиромашнијих до најугледнијих. Калиостро је такође одржавао спиритистичке сеансе и људима обећавао да ће њихове предмете од злата умножити. Овај трик је применио чак и на моћном грофу Потемкину, који је био миљеник Катарине Велике и најважнији државник тог времена. Потемкин је такође имао аферу са Калиостровом женом, Лоренцом Серафином.

Калиострова „магија” је разоткривена када је обећао да ће излечити новорођеног сина богатог и утицајног кнеза Гагарина. Дете је било на самрти. Калиостро је бебу однео кући на две недеље, а онда је здраво дете враћено срећној мајци. Проблем је, међутим, био у томе што је то била друга беба! Кнегиња Гагарина је својим пријатељима испричала ову безосећајну превару, а вест о томе брзо је стигла и до царице.

Дворски лекари су Калиостра истовремено осуђивали због вештичарења и извргавања руглу лекарске професије. Такође, када је сазнала за Потемкинову романсу са Калиостровом женом, Катарину је обузела љубомора. Италијан је по хитном поступку протеран из Русије. Пет година касније, у комаду „Преварант” који је написала руска царица Калиостро се појављује као централни лик. Комедија је постављена у многим позориштима у то доба и стекла је велику популарност. �

Данијел Хоум: левитирајући маг

Данијел Хоум, Американац шкотског порекла, од своје 18. године је одржавао спиритистичке сеансе и призивао духове, али најпознатији је био по левитацији. Велики број америчких доктора и стручњака истраживао је његове наступе и закључио да у њима нема преваре. 1855. године преселио се у Европу и своје умеће, између осталог, представио Наполеону III и холандској краљици Софији, која је тврдила да је видела златна звона како се дижу у ваздух и чворове који се сами везују на њеној марамици.

У јулу 1858. године Хоум је у Санкт Петербургу одржао сеансу којој су присуствовали цар Александар II и његова свита. Сто је летео кроз ваздух, „духови” су производили звуке у различитим деловима просторије и цар је био врло задовољан. Одржано је још неколико сеанси, а цар и његови гости су на једној од њих чули духове како изводе руску химну „Боже чувај цара”. Као и већина покровитеља Данијела Хоума, царска породица није плаћала за ове сеансе. Уместо тога, он је добијао скупоцене поклоне као што је вредан накит и слично.

Хоума у Русију није довео само новац, већ су то биле и жене. Његов први брак са Рускињом окончан је прераном женином смрћу од туберкулозе 1862. године. Затим се 1871. године поново оженио Рускињом, имућном Јулијом Глумелином. Убрзо након тога престао је да држи сеансе. �

Исте године научници из Санкт Петербурга формирали су комисију која је требало да провери Хоумове медијумске моћи. Он, међутим, пред комисијом није могао да изведе ниједан од својих експеримената. Када се одселио у Лондон, новине у Санкт Петербургу су га прогласиле за лажног медијума. Није познато да ли је искуство у Русији обесхрабрило Хоума или је богатство његове нове супруге било довољно да му обезбеди финансијску сигурност, па више није морао да приређује наступе, али после 1871. године нема података о његовим активностима. Због слабог здравља престао је да држи сеансе и преминуо је 15 година касније у Паризу.

Георгиј Манајев,
Russia beyond