Сто година Прве српске ескадриле са Солунског фронта

18-01-2018 09:12:28 | | фото: udruzenjepvlps.org/ vostok.rs |


Навршио се век од када су, 17. јануара 1918. године, формиране прве српске ескадриле опремљене модерним авионима и попуњене обученим србским кадром, које су учествовале у пробоју Солунског фронта и ослобођењу Отаџбине. С поносом се сећамо тих дана и храбрих србских авијатичара, не дозвољавамо да заборав прекрије те светле тачке наше ваздухопловне историје.

Ради јачања ваздухопловних снагасрпска влада је јануара 1916. године склопила уговор са Француском ради опремања војске са пет авијацијских ескадрила и пратећим јединицама.Одлука је реализована тек када се српска војска пребацила са Крфа на положаје код Солуна. Аеропланска ескадра Српске војске је базирала у Микри, где се налазила главна база Аеронаутике француске источне војске.

Тридесетог маја 1916. године, формирана је"Авијатика француске источне војске" (7 ескадрила) и "Авијатика српске војске", или "Српска авијатика" - Штаб и пет ескадрила: "МФ 98","МФ 82", "МФ 99", "В 84" и "Н 87".По једна ескадрила била је намењена за подршку сваке од три српске армије, а две су биле директно потчињене Врховној команди Српске војске

Штаб српске Аеропланске ескадре прешао је 18. јуна 1916. из Солуна у Седес, када је српско особље укључено у заједничке српско-француске ескадриле, ближе линији фронта и Вертекопу, Острову и Горгону.Крајем августа 1916. године у ескадрилама Српске авијатике у просеку је било по 20 српских официра, подофицира и војника, око трећине састава.

У противофанзиви 12. септембра до 6. новембра 1916. Српска војска је избила на Кајмакчалан и ослободила Битољ.У тим борбама активно је учествовала Српска авијатика и извршила 300 летова.Ескадриле "Ф 82", "Ф 99" и "Н 87" базирале су уВертекопу, ескадрила "Ф 84" на аеродромуШамли, а ескадрила "Ф 98" на аеродромуГоргон. По наређењу француске Врховне команде од првог септембра 1916. године, измењени су називи свих француских ескадрила,тако су ескадриле "Српске авијатике" добиле називе: "Ф 385", "Ф 386", "Ф 388", "Г 389", "В 390", "Н 391" и "В 393".

Аеропланска ескадра српске војске имала је 31. децембра 1916. године270 ваздухопловаца, и то: седам у Штабу, 137 у српско-француским ескадрилама и 126 у Аеропланском депоу. Било је 32 пилота, 16 извиђача и 40 механичара. Већ су сазрели услови за формирање "чисто" српске авијацијске јединице. Одлука о томе донета је 16. децембра 1916. године.Из ескадриле "Н 387" издвојена су три авиона "њепор" и стављена под команду капетана I класе Бранка Вукосављевића, под називом "Њепорско одељење", а базирала је у Вертекопу.С пролећа 1917. године повећан је број авиона и састав одељења.

Марта 1917. године дошло је до формацијских промена у Српској војсци. Због великих губитака и немогућности попуне расформирана је Трећа армија, а њене јединице распоређене за попуну Прве и Друге српске армије.

Наредбом Начелника Штаба Врховне команде Српске војске, при Врховој команди остале су ескадриле Врховне команде број "384" и "387" на аеродрому Вертекоп; Првој армији, поред ескадриле број "398", стављена је на располагање и ескадрила број "399" до тада у Трећој армији, и четири авиона "њепор" за ловачку заштиту; Другој армији остала је ескадрила број "382";"Њепорско одељење"је и даље остало непосредно потчињено Врховној команди.

На Солунском фронту обављен је највећи део активности на опремању српског војног ваздухопловства.Током 1917. и 1918. године на школовању било је више класа пилота, извиђача и механичара. Друга класа извиђача, 20 официра, завршила је обуку крајем октобра 1917. године.Трећа класаизвиђача, 10 официра, завршила је школовање у новембру 1917. године. По конкурсу из марта 1917. године упућена је у ФранцускуЧетврта класа пилотаод 20 питомаца, они по завршетку преобуке на авионима "АР 1", распоређени су у борбене ескадриле.Последња група питомаца-пилота одабрана је у јуну 1918. године, али је њихова обука прекинута због септембарске офанзиве, а завршена је 1919. у Новом Саду, после ослобођења отаџбине.

Почетком 1918. године створени су услови за претварање мешовитих српско-француских ескадрила у српске јединице.Начелник Штаба Врховне команде Српске војске донео је 17. јануара 1918. године одлуку "да командант Аеропланске ескадре, споразумно са шефом "Српске авијатике", наше особље постепено прикупи и групише у две армијске ескадриле, једну код Прве, а другу код Друге армије, да би се што боље омогућило командовање, употреба и снабдевање".

Аеропланска ескадра одмах је приступила реализацији овог наређења, па је српско-француска ескадрила "АР 521", која је тада била у Вертекопу, добила називПрва српска ескадрила. За командира ескадриле постављен јекапетан I класе Бранко Вукосављевић. Приликом формирања Прва српска ескадрила имала је: 12 авиона типа "АР 1" и три ловца типа "њепор XXIV". Потпуно оперативна постала је априла 1918. године.

Од српско-француске ескадриле "525" основана је током маја и јуна месеца 1918. године иДруга српска ескадрила, при Првој српској армији, на аеродрому Вербена. Командир је биокапетан Драгиша Вујић. Ова ескадрила постала је оперативна почетком јула 1918. године. Првог маја 1918. године, српска Аеропланска ескадра имала је у свом саставу: 62 официра, 53 подофицира, 30 механичара и 337 каплара и редова, укупно 482 човека.

У оквиру припрема за пробој Солунског фронта, у августу месецу 1918. године, снаге Прве и Друге српске ескадриле груписане су у једну формацију јачине 40 авиона. Добијен је знатан број модерних бомбардера и извиђача.

У пробоју Солунског фронта авијација је извршавала задатке: даљњег извиђања, фотографисања и бомбардовања непријатељевих објеката. Ловачка авијација је обезбеђивала дејства извиђачке и бомбардерске авијације, и вршила заштиту српских снага.У борбама у ваздуху оборено је 30 немачких и бугарских авиона, а србска противавионска артиљерија оборила је пет.

После ослобођења Скопља, првих дана октобра 1918. године, све борбене ескадриле и службе "Српске авијатике", српска Аеропланска ескадра и Аероплански депо, с Аеропланским парком, прикупили су се у том граду. Тиме је омогућена боља и ефикаснија употреба авијације у борбеним дејствима.

Први авиони "Српске авијатике" прелетели су у Ниш 20. октобра 1918. године. Крајем новембра и почетком децембра 1918. године српски ваздухопловци су долетели у Нови Сад.Српско ваздухопловство извршило је у борбама на Солунском фронту, и у току противофанзиве и за ослобођења Отаџбине 3.000 летова и дало велики допринос победи. Стечена су драгоцена искуства и ударени темељи даљем развоју ваздухопловства.

У балканским и светском рату, српско ваздухопловство је користило четири балона, 180 авиона 36 типова и модела, већином добијених од савезника, а четири су заробљена од непријатеља.

Хвала србским авијатичарима са Солунског фронта из првих србских ескадрила за огроман допринос ослобођењу Отаџбине! Вечна им слава!

Златомир Грујић
udruzenjepvlps.org