Дарко Младић: Наш задатак је да спасимо живот генерала Младића
Дарко Младић, син генерала Ратка Младића, који је оптужен од стране Међународног кривичног суда за бившу Југославију за геноцид и ратне злочине у Босни и Херцеговини, пре изрицања казне 22. новембра, говорио је о пристрасности судија, здрављу свога оца, своје мишљење о НАТО-у, ситуација у бивша Југославији и свету.
МКСЈ је оптужио генерала Младића за геноцид, злочине против човечности, кршење закона и обичаја ратовања у Босни и Херцеговини у периоду 1992-1995. Тужилац тражи да се бивши командант Војске Републике Српске осуди на доживотни затвор. Генерал негира оптужбе. Суђење Младићу почело је 16. маја 2012. године, после 16 година скривања генерала, а кога су ухапсиле српске власти, те је потом изручен Хашком трибуналу.
- Колико често и како успевате да комуницирате са својим оцем, како одржавате контакт?
- Што се тиче посета, добија се десет дана месечно за посете рођацима и пријатељима. Под условом да једна посета не може трајати дуже од седам дана у низу. Због тога га породица посећује једном месечно 5-7 дана. Сваки месец иде мама, ја - свака два до три месеца, понекад са децом или неким од рођака. Током године, он има од 15 до 20 посета рођака и пријатеља, свако по неколико дана. Остатак времена се чујемо телефоном, тамо постоји говорница у ходнику где можете купити картице за разговор. Он разговара неколико пута надан, а других коминикација нема. Такође нема интернет.
- О чему обично причате, да ли сте разговарали о предстојећој пресуди?
- Највише разговрамо о породичним темама. Што се тиче процеса и суда, о томе разговарамо с њим насамо, без мајке. Ја такође после комуницира са одбраном, а ја покушавам да урадим са своје стране оно што могу, јер су они заузети сопственим послом.
- Како генерал Младић комуницира са својим унуцима?
- Као и сваки деда, он је веома заинтересован како расту његова унуци. Када има више времена и енергије, он им пише писма. Имам ћерку и два сина, а најмлађи је рођен када је отац већ пребачен у Хаг и ишао сам код њега тамо са бебом од четири месеца. Унуци га у ствари, нису ни видели изван затвора. Моја ћерка има 17 година ускоро, а одмах након што је рођена, био је приморан да се крије. Видела га је једном када је била мала, али се ни не сећа.
- Какву пресуду очекује генерал Младић и како се према томе односи? Како он доживљава шта се догађа и колико је по Вашем мишљењу спреман за ову пресуду?
- Неколико пута је јавно рекао да сматра да Хашки трибунал није суд, него комисија НАТО. У том смислу, и он и ја верујемо да му није пружена могућност непристрасног суђења. У његовом случају, они нису ни покушали да сачувају утисак непристрасности, који су покушали да сачувају у другим процесима раније. У случају генерала Младића, два од три судије су у отвореном сукобу интереса. У другим случајевима, у којима се није судило Ратку Младићу, него другим оптуженим, он се помење да у пресуди као кривац за догађаје који су у Младићевој оптужници. Како очекивати да ће ове судије сада одлучити другачије са непристрасним ставом према њему? Такво је његово мишљење о суду. Њему је повређено праву на одбрану и лечење.
- Шта сам генерал Младић размишља о догађајима који су се десили?
- Његова главна идеја је да је колапс Југославије велика трагедија. Не распад, већ колапс. Он верује да је ово учињено напољу уз помоћ помоћника из унутрашњости. Исти побољшани рецепт данас видимо у другим географским координатама: од Либије и Сирије до Украјине. Украјински сценарио је модернија верзија југословенске, која је, можда, била експеримент НАТО-а. Према генералу, било би боље да је Југославија очувана, иако у модификованом облику и са другим политичким системом, али би остали заједно и заједно решавали проблеме у њеним међународно признатим границама, и не би дозволили насилни распад са толико жртава и патње свих народа. Он сматра да у југословенској кризи међу народима региона нема победника. Све су изгубили - неки више, неки мање. Али прави победници су они који су започели процес дезинтеграције земље и још увек покушавају да успоставе контролу у том подручју.
- Како се осећа? Раније сте рекли да је стање његовог здравља озбиљно, каква је ситуација сада?
- У породици смо се договорили да телефонски разговори буду врло кратки, не ради се о новцу. У овој години, почело је нешто што се раније није дешавало: он је сам због замора мора смањити посете с породицом и адвокатима. Веома је исцрпљен. Сви симптоми су се интензивирали од прошлог децембра. Истовремено, доктори трибунала покушали су то сакрити. Ми смо постигли да смо добили слике његовог мозга, направљених у марту 2017. године На њима се примећују трагови нових малих можданих удара. Сада се поставља питање о његовој способности да учествује у свему овоме.
- Да ли је било покушаја да га лече лекари који раде у затвору УН-а? Да ли је суд урадио било шта у смислу пружања здравствене заштите осим одбијања да му се дозволи лечење ван затвора?
- Отац прима одређене лекове тамо и можемо рећи да проводе неки третман. У међувремену, они су нам дуго времена забрањивали приступ његовој медицинској документацији, тако да смо могли само да верујемо да је то заиста тако. Затим, када се придружила Руска Федерација, дали су нам документацију за коју су рекли да је комплетна. Ми смо заједно са руским лекарима, који су га покушали прегледати у 2013. години (то је било могуће само у 2015. години), нашли су озбиљне мане у његовом лечењу. Крајем ове године добили смо документе које смо подвргли експертизи испитали да њихов третман, и ако немају имунитет, могли да их тужимо. Дакле проблеми су озбиљни.
- Шта ћете Ви и ваша породица у случају осуђујуће пресуде?
- Што се тиче оптужнице и правне компоненте, ми смо апсолутно убеђени да тужилаштво није успело да докаже ни једну тачку оптужнице против њега, то јест, одбрана је доказала јасно и недвосмислено, што су потврдили и вештаци, да су тврдње тужилаштва које су медији хистерично годинама саопштавали и покушавали да линчују генерала Младића у медијима, једноставно нису доказане. Са правне тачке гледишта, он мора да добије ослобађајућу пресуду. Ово је једна страна питања.
Са друге стране, пристрасност суда, уплитање западне НАТО политике, и њен утицај на судије су очигледни. То се може видети у односу према генералу, по начину обраћања према нашим сведоцима, тужиоца, као и у односу према њиховим сведоцима. Више пута смо тражили изазузеће чланова већа, што је суд игнорисао. Ово изазива забринутост да одлука неће бити онаква какву је правно могуће донети у датој ситуацији, него како политика диктира.
Припремили разне стратегије за различите ситуације. По било којем исходу, неко ће се жалити на пресуду. Ако генерала Младића ослободи суд, тужилаштво ће се жалити, ако буде другачија пресуда - ми ћемо се жалити. Процес ће се наставити без обзира на то која ће одлука бити донета, а имамо различите стратегије за различита решења.
Према томе, за нас, уопште, ништа се неће променити након пресуде.
- Како оцењујете рад МКСЈ-а? По Вашем мишљењу, да ли су сви аспекти узети у обзир?
- Мислим да ће, не само ја, његов син, него и непристрасни људи, не само из нашег региона, рећи да суд у потпуности није успео својој мисији. Они су сами избегли своје задатке. Током успостављања МКСЈ-а у документима УН-а, речено је да је њихова мисија да доведе до помирења у региону. Али они су осудили Србе, од представника највишег војног и политичког руководства, па на ниже, без доказа и без правно ваљаних процеса. А злочинци, с друге стране, за које постоје јасни докази да су лично убијали, пуштени су. Стога, уместо да МКСЈ ублажи тензије преко међународног права, он је у ствари постао препрека помирењу у региону.
- Како се односите према испољавању лика и дела генерала Младића, који је за многе Србе постао симбол, укључујући и сувенире?
- Искрено, његова слава је терет за нас. Дошла је у тешком времену, током кризе у Југославији, а ми га никада нисмо сматрали нечим важним и нисмо се идентификовали кроз његову славу. То је врло незгодна ствар, када вас поздрављају непознати људи, то је као минско поље, особа се може изгубити у томе. У симболичној фигури Ратка Младића разни људи стављају своју идеју патриотизма.
Ми смо против оних који вичу "нож, жица, Сребреница" и који то покушавају да припишу Младићу, што је потпуна супротност ономе што он заиста јесте. Ратко Младић није водио рат против других народа, као што сам рекао. Сматра да је Југославија најбоље решење за све. Био је официр ЈНА и подједнако је посматрао све нације. Он никада није био националиста и није стављао своје људе изнад других. Напротив, све ово је доживио као велику трагедију.
Чињеница да људи праве његове фотографије на мајицама схватамо као облик подршке и не противимо се томе. Имена јавних личности почињу да живе свој живот, и покушавамо да се држимо даље од свега тога. Ми учимо нашу децу да се одвоје од овога, тако да не трпе. Морају знати ко је њихов деда и шта је тачно радио у рату.
Фокусиран сам на заштиту и кроз позицију одбране, презентујући нашу верзију свих тих догађаја са својим личним условима - говорити само истину. Без манипулације и прикривања одређених чињеница, за разлику од супротне стране. Дакле, наш пут је много тежи - боримо се против негативне структуре која га дехуманизује, чини га нечовеком и зликовцем.
- Како оцењујете радње и положај србских власти, које су прво хапсиле и изручиле генерала Младића МКСЈ-у, а недавно су дале гаранције за његово лечење у Београду?
- Постоји очигледна разлика, што је протеклих шест година показало. Борис Тадић (председник Србије у периоду 2004-2012.) га је јавно га осудио, у име државе, и за свог официра и грађанина рекао да "изручује ратног злочинца". Генерал то не може бити све док суд не усвоји такву одлуку. И то не би требало да буде пресуда првостепеног суда, већ коначна одлука.
Било је разговора о томе да ће бити боље Србији, за време његове владавине, да ће се Косово лакше бранити и тако даље. Влада Србије је тада деловала не само против истине, већ и против сопствених интереса. Нашли смо се у тежим условима у косовском проблему, и ништа се није променило у односу на Запад. Као и у свим случајевима када је Србија вршила уступке, заузврат нисмо добили ништа, само смо се нашли у још тежој ситуацији. Србски народ је у југословенској кризи изгубио око 40 хиљада људи, и нико није био одговоран за то, па чак и ово питање није вредно.
Док је држава за време Тадића на нас вршила претње, илегалне методе притиска, претресе, сада нас нико не притиска. Ми можемо мирно да се боримо за Ратка са свим ресурсима које имамо. Србија се сада променила и надам се да ће све ићи на боље и да ћемо имати прилику да спасемо његов живот. То што смо тражили да се дозволи његово лечење у Русији, а Влада Србије је дала гаранције за његово лечење у Београду је борба за живот и ништа друго. Главни задатак за нас после пресуде је да га спасемо како би живио.
КАТЕГОРИЈЕ
