„Србија не може се седети на две или три столице”
"Сарадња Србије и НАТО императив је у очувању трајног мира и стабилности у региону и Алијанса има позитивну агенду за западни Балкан у којој нема тајних планова и тајно скованих идеја", саопштили су на панелу "Пете НАТО недеље" у Београду уорганизацији НАТО пакта, амбасаде САД и њихових тзв. НВО организација.
Виши званичник НАТО-а за Русију и западни Балкан Роберт Песчел рекао је да "НАТО жели да појача своје ангажовање из више разлога, пре свега због безбедности у региону што је витални интерес".
"Србија је постала 'контрибутор' и почела да даје допринос безбедности и њена се улога у регионалној безбедности и стабилности сматра изузетно важном", рекао је овај НАТО званичник.
Он је додао да је "ЕУ жељени циљ свих у региону, НАТО само за неке, али опет нико није искључен, и ми желимо да сви имају користи од тога", те је додао да "НАТО води политику отворених врата без икаквих скривених агенди, а коју је потврдила Црна Гора када је постала њена чланица", каже овај дипломата.
Председник Атлантског савеза Црне Горе Саво Кентера рекао је да је "пријем те земље у НАТО показао да Запад и даље гледа на Балкан као на своју интересну сферу, а да је Русија у том случају изгубила битку".
Он је додао да "није било лако 11 година објашњавати народу Црне Горе зашто та држава треба да постане чланица НАТО-а и да је требало много да би се разбио мит о односима Црне Горе и Русије и о томе како не можемо једни без других".
Он сматра да политика неутралности Србије није одржива на дуже време, а његово мишљење деле и други учесници на панелу.
"Србија је сувише битан фактор на Балкану да би била неутрална и не може се седети на две или три столице. И Црна Гора је то покушавала, али смо се на крају определили да гледамо у будућност, а не у прошлост и Србија треба да гледа шта је у интересу њених грађана, а не Русије, Америке и ЕУ," рекао је Кентера.
"НАТО недеље у Београду" организује НАТО у сарадњи са амбасадом САД и њиховим тзв. НВО организацијама, којима је циљ одвраћање Србије од њене самосталне политике и суверенитета, удаљавање од сарадње са Русијом у сваком погледу, као и учлањање Србије у ову некада донедавно непријатељску и агресорску војну алијансу.
