"Збер" банка хоће да код нас наплати "Агрокор"
ПРЕ или касније мораће на дневни ред да дође друго, много интересантније питање: који су то менаџерски зналци у Збербанци који су предложили да се у полумртав "Агрокор" уложи више од милијарде долара? Већ сада се многи у Москви питају да ли су они имали и неки приватни интерес кад су ушли у такву највећу инвестицију на Балкану.
Руководство руске Збербанке је огорчено због тога што је принудна управа хрватског "Агрокора" одбила да призна потраживања из Москве. "Агрокор" је дужан Збербанци више од милијарду долара, и ми ћемо настојати, ако треба и на суду, да повратимо свој новац - изјавио је председник те руске банке Герман Греф. Он је понашање принудне управе у "Агрокору" назвао уценом.
- То је још једно некоректно понашање садашњег руководства "Агрокора", које је прошле недеље саопштило да не признаје дуг Збербанке зато што је банка предала судску тужбу и у Великој Британији, Словенији и Србији. Хрватски закони допуштају да се не призна дуг ако давалац кредита настоји да га наплати у иностранству. Осим тога, Збербанка је искључена из Савета кредитора и нема могућности да учествује у договору о реструктурирању дуга. Такво понашање садашње управе "Агрокора" према једном од главних кредитора се не може схватити другачије него као уцена - рекао је Герман Греф.
Председник Збербанке потпуно отворено каже да ће, ако се тој руској банци ускрате права кредитора, проблем морати да се решава на суду.
- Ми не тражимо никаква ексклузивна права, већ желимо да све буде транспарентно у том процесу, да се види колико је новца прикупљено и где је он потрошен. И на крају какав је план оздрављења "Агрокора" - каже Греф, и додаје да су те информације засада недоступне Збербанци.
Русе посебно плаши то што су на крају схватили да је задуженост "Агрокора" скоро девет милијарди долара. Осим Збербанци, "Агрокор" је дужан и московској ВТБ баци 340 милиона долара. "Агрокор" би требало да се договори до јула 2018. са кредиторима, да би се избегао банкрот.
Сада се само по себи намеће питање како је руководство Збербанке ушло у проблематично кредитирање "Агрокора" кад су и његове продавачице у ланцу самопослуга знале да је компанија породице Тодорића "шупља". Засада, док постоји нада да се врати новац, Германа Грефа и његове најближе сараднике нико, барем јавно, не напада. Они се правдају да их је сада већ смењено руководство лагало о правом стању компаније. Осим тога, веровали су да не може пропасти компанија у којој је запослено око 60.000 људи.
Герман Греф
Свакако је занимљиво и то да су после преговора Путина и Колинде Грабар Китаровић у Сочију, на којима је био и Герман Греф, хрватски листови писали о "прању руског новца" преко "Агрокора" у Хрватској. У ту причу могу да поверују они у Хрватској за које је све што стиже из Русије бандитско. Иначе, под прањем новца се подразумева убацивање у легалне (банкарске) новчане токове противзаконито стеченог новца. Збербанка је државна и једна од највећих банака у Русији. Она се сигурно није бавила прањем новца, јер такве мутне послове раде мале приватне банке. Наши бизнисмени који раде у Русији могу да потврде да управо Збербанка има најоштрију контролу свих новчаних трансакција.
КО ЈЕ УПЛАТИО НОВАЦ
ПРЕ или касније мораће на дневни ред да дође друго, много интересантније питање: који су то менаџерски зналци у Збербанци који су предложили да се у полумртав "Агрокор" уложи више од милијарде долара? Већ сада се многи у Москви питају да ли су они имали и неки приватни интерес кад су ушли у такву највећу инвестицију на Балкану.
Бранко Влаховић,
Новости
