РТ: Разлике између атомске и термонуклеарне бомбе и зашто Пјонгјанг жели термонуклеарну?

23-09-2017 10:36:47 | | фото: © KCNA / Reuters/ vostok.rs |


Извор: Восток,РТ

Најновији нуклеарни тест хидрогенске (термонуклеарна) бомбе је био усшешан, по тврдњама Пјонгјанга. Иако се стручњаци питају да ли је земља заправо способна да је користи, погледајмо које су главне разлике између хидрогенске и атомске бомбе?

Нуклеарни тест који је извршио Пјонгјанг 3. септембра резултирао је "савршеним успехом", према саопштењима државних медија Северне Кореје. Експлозија је проузроковала потрес магнитуде 6,3 степени и процењена је на најмање 10 пута јачу од свих претходних нуклеарних тестова изведених у земљи.


Шта је хидрогенска бомба?

Главна разлика између термонуклеарне (хидрогенске) бомбе и класичне атомске (фисионе) бомбе јесте у томе што се код термонуклеарне ослања на комбинацију фисионе и фузионих реакција како би се постигла експлозија. Атомске бомбе чисто се ослањају на фисију, исти процес раздвајања атома као у реактору нуклеарне електране. Термонуклеарна фузија је процес који одржава Сунце и друге звезде врелим и сјајним.

Да би поједноставили, мали уређај у термонуклеарној бомби користи се као детонатор за активирање фузије изотопа водоника, који ослобађа велике количине енергије. Термонуклеарни уређаји могу произвести много снажније дејство од атомских бомби. Док је прва атомска бомба била еквивалента 20.000 тона ТНТ-а, прва термонуклеарна бомба која је тестирана 1952. у САД била је еквивалента 10 милиона тона.


Атомска и термонуклеарна бомба

Термонуклеарне бомбе немају теоретску границу за своју снагу, пошто се нови слојеви фузионог горива могу додавати. Снага бомбе је ограничена само на доступност фузионог горива и његових димензија, а које је довољно мало да буде преносиво.


Постизање малих величина бомби захтева прилично софистицирани ниво технологије, јер је поменута прва термонуклеарна бомба, коју су САД тестирале 1952. године, била велика као троспратна зграда, испуњена изотопима водоника. Бомба је у себи имала велику машинерију која је обезбеђивала хлађење горива за фисију како би је одржавало стабилном пре детонације.



Да ли је Северна Кореја тестирала термонуклеарну бомбу и колико је то опасно?

Професор на Универзитету Кукмин у Сеулу, Андреј Ланков, сматра да Северна Кореја дефинитивно поседује термонуклеарну бомбу, јер је нису само детонирали 3. септембра, него су заправо показали и њен изглед.

"Они су детонирали бомбу и истог дана приказали фотографију. Можете ли замислити: Северна Кореја је једина земља на свету која је показала прави дизајн термонуклеарне бомбе", рекао је Ланков за РТ.

"Знате ли да су до сада игледи термонуклеарних бомби, како америчких тако и наших (руских), државне тајне? Нешто је случајно мало објављено, али свега неколико малих цурења информација. Северна Кореја је показала, и истог дана је детонирала. Дакле, дефинитивно постоји хидрогенска бомба", додаје Ланков.

Да ли се термонуклеарна бомба за коју Северна Кореја тврди да је поседује може уградити у балистичку ракету и даље остаје питање, сматра Глин Форд, бивши посланик ЕП и члан делегације Корејског полуострва.

"Они имају пројектиле способне да само стигну до Сједињених Држава, али немају ракету-носача за хидрогенску бомбу", рекао је Форд за РТ.

"Они немају софистицирани носач, тако да ће сви њихови евентуални покушаји гађања бити промашаји", додаје Форд.

"Међутим, Северна Кореја је потенцијално способна да нанесе нуклеарни удар у суседним земљама, гађајући Токио на пример", додаје Форд.

Паул Кавика Мартин, директор у Покрету за мир, слаже се с Фордом, наводећи да недостатак поузданих ракета и малих нуклеарних бомби чини претњу Северне Кореје мањом него што се она представља.

"Пјонгјанг, међутим, тежи да побољша поузданост свог стратешког нуклеарног и ракетног наоружања, а претњу треба узети врло озбиљно", додаје Мартин.

"Не знамо да ли су могли направити бомбу довољно малу да се угради у ракете које имају", рекао је Мартин за РТ.

"Не знамо да ли су решили и проблем нуклеарне бомбе. Те интерконтиненталне балистичке ракете иду у космос, а затим се враћају. По поновном уласку, пројектили пролазе кроз огроман притисак, огромну топлоту, тако да ракета-носач или нуклеарна бомба морају да преживе поновни улазак и да дођу до површине Земље. Не знамо да ли имају ту технологију, али у овом тренутку свакако се морамо понашати као да је имају", наглашава Мартин.