Приватност на друштвеним мрежама се не може обезбедити само сопственим напорима
Приватност на друштвеним мрежама не можете обезбедити само сопственим напорима, јер оне омогућују да се добије много информација о човеку кроз анализу порука његовог окружења, кажу швајцарски научници.
Одбијање да се региструјете на друштвеним мрежама не значи да вам је приватност 100 одсто заштићена. Студија Давида Гарсије из швајцарског Федералног института за технологију у Цириху показује да друштвене мреже имају алгоритме који могу да открију информације и о људима који их не користе и то помоћу података из њиховог непосредног окружења. На пример, друштвена мрежа има приступ листи контаката својих корисника на којој се, у највећем броју случајева, налазе и људи који нису регистровани на њој.
Тај феномен је добио име „профил у сенци“. Дакле, ви немате конвенционални, већ условни профил на друштвеним мрежама, чак и ако се на њима никада нисте регистровали или чак и ако јесте, али нисте дали сагласност за коришћење ваших података.
С обзиром на то да је компанијама власницама друштвених мрежа најчешће неугодно да признају постојање тог феномена, Давид Гарсија је за доказивање његовог постојања користио метод који је назвао интернет-археологија. Метод подразумева испитивање „корака“ сајтова који више не постоје. У овом случају, истраживачи су испитивали рад друштвене мреже Френдстер која је престала да постоји. Задатак истраживања је био да се докаже како су и колико информације о њеним корисницима погодне и корисне за добијање података о људима који на тој друштвеној мрежи никада нису имали профил нити су се на њој регистровали.
У студији су се посматрала два фактора: сексуална оријентација и однос према људима који нису регистровани на сајту, али се налазе у списку контаката његових корисника. Дошло се до закључка да је путем рачунара, таблета, андроид телефона корисника мреже Френдстер управо могуће доћи до таквих података о људима из њихове контакт листе, иако они немају регистроване профиле. Учесталост предвиђања оба фактора била је статистички веома значајна, на шта су указала и три теста која су користила другачије статистичке методе и дала готово идентичне резултате.
Аутори студије истичу да, с обзиром на резултате истраживања, проблем заштите приватних података на интернету превазилази могућности појединца и може се решити једино на нивоу друштва или државе у целини.
Чланак о резултатима тих истраживања објављен је у научном часопису „Сајенс адвенсис“.
Међутим, друштвене мреже имају и своју позитивну страну. Недавно су научници из САД и Немачке, користећи Фејсбук као пример, дошли до следећег закључка: што се више људи служи друштвеним мрежама, то је ниво корупције нижи.
