Сурова природа, духови и лов на китове: како живе Ескими на Чукотки?

08-07-2017 09:35:36 | | фото: Legion-Media / Руска реч/ vostok.rs |


За Ескиме не постоји граница између светова природе и културе, животиња и људи, мртвих и живих. Човек се претвара у вука или фоку, жени се женком ждеравца или га отима гавран.

Како живи народ коме је дозвољен лов на китове?



„Овде је један месец у години време лоше, два месеца је веома лоше, а девет месеци је ужасно” – то је омиљена констатација људи који живе на обали Чукотке. Ескимима са Чукотке су „на располагању” поларна тундра, дуга зима, кратко и хладно лето са температуром од +10 до +15 степени Целзијуса и један колски пут који користи неколико села. Овде се за транспорт користе моторне санке „Буран”, теренска возила, чамци или авиони и хеликоптери. Ескими су аутохтони народ обалског појаса Чукотке. Они од давнина лове крупне морске животиње.

Извор: Legion-MediaИзвор: Legion-Media

У Русији има врло мало Ескима, свега 1.700 људи. То су азијски или сибирски Ескими, Asian Yupik. Чукотски ескими су рођаци Ескима са Острва светог Лаврентија на Аљасци. Говоре исти језик и чамцима преко мора одлазе једни другима у госте. Острво светог Лаврентија је удаљено свега 60 км од Чукотске обале и добро се види када је ведро.

Пола пије, пола духовима даје

Извор: ТАСС/Константин ЛемешевИзвор: ТАСС/Константин Лемешев

Међу Ескимима на Аљасци живе и ближи рођаци чукотских саплеменика, стричеви и ујаци, али су им вере различите. Ескими Аљаске су примили протестантизам, док многи Ескими приобалног појаса Чукотке себе доживљавају као пагане. Њихово веровање је анимизам, тј. они верују да свака ствар има душу, било да је то камен, трава или земља.

Духови предака и духови конкретног места увек су невидљиво присутни у њиховом животу. Због различитих погледа на свет понекад избијају свађе између Ескима Аљаске и Чукотке. Протестанти прекоревају рођаке за поклањање демонима, а пагани негодују што су њихова сабраћа на Аљасци заборавила древну веру својих предака.

Ескими са Чукотке свакога дана обавезно хране духове. То је код њих уобичајена појава. Када једе или пије, Еским увек баци у страну комадић хране или проспе капљицу чаја. Тај ритуал се зове ах’к’ишак (или ах’к’уак), тј. свакодневно храњење.

Ескими верују да је храна потребна и људима у загробном животу. Када пролазе кроз напуштено село, они хране тамошње духове умрлих људи који су живели у том селу.

Када Еским моли духове да га излече од болести или му подаре лепо време како би могао да отпутује, он баца у ваздух стаклене перле. То је ритуално даривање духова.

Извор: ТАСС/Валентин КузминИзвор: ТАСС/Валентин Кузмин

Необичан поглед на свет чукотских Ескима одражен је и у њиховим бајкама. Оне су чудне и за Европљане доста необичне, али су лепе. У њима не постоји граница између светова природе и културе, животиња и људи, мртвих и живих. Човек се претвара у вука или фоку, жени се женком ждеравца или га отима гавран.

„Свести аутохтоних народа нису својствене другачије представе о свету, него јој је својствен другачији свет, у коме нема границе између природе и културе. Свет животиња, биљака и стихија претаче се у свет људи, и обрнуто”, прича етнолог Дмитриј Опарин са Московског државног универзитета.

Традиционална кухиња за јаке људе

Извор: Vostock-PhotoИзвор: Vostock-Photo

Ескими су један од малобројних народа Русије коме је дозвољено да лови крупне морске животиње. Они имају одобрење да харпуном улове 3 до 5 китова годишње, да лове моржа, сибирску и брадату фоку.

За Ескиме је специјалитет полутруло месо моржа које већ помало заудара. Они воле „мантак”. То је сирова китова маст и кожа. Једу месо, сирови душник, срце и јетру моржа, а такође месо фоке.

Ловци увек имају меса, а преко њих га имају и њихови рођаци. Остали житељи купују или позајмљују месо од ловаца. Месо ирваса Ескими купују од чукотских узгајивача.

Такође беру јагодасте плодове и биљке као важан извор витамина. Шикшу (сибирску црну махуницу – зимзелени грм са бобицама) замрзавају, стављају је у желудац патке, једу са зечетином или од ње праве слатко. Имају и јело које се зове „нунивак”, са великом концентрацијом витамина Ц. То је лишће златног корена (родиоле) које се најпре кисели, затим замрзава и тако се једе.

Чувари традиције

Извор: Legion-MediaИзвор: Legion-Media

Ловачке породице чувају традиционални начин живота Ескима. Оне користе ескимске ловачке изразе и фразе, знају „посебна места” и добро познају територију тундре, умеју да припремају традиционална јела и обављају ритуале у којима моле духове да им помогну у лову.

Етнолог Дмитриј Опарин каже да се Ескими радују изласку из села. Они користе сваку прилику да оду у тундру, где беру јагодасте плодове или печурке, или на језерима лове птице и рибу. Тундру и море они доживљавају као ескимски простор.

Извор: Legion-MediaИзвор: Legion-Media

Они не проводе време у насељу гледајући серије, него одлазе на море или у удаљене ловачке кућице. За ловце је село празно и отужно место. Тундра и море су њихов омиљени терен, а он је далеко шири. У њему живе животиње и духови, у њему је живо и сећање на напуштена насеља и древне легенде.

Александра Јелисејева,
Руска реч