Може ли Орбан за Обаму постати Атила "Бич Божји"
Може ли актуелни председник владе Мађарске, Виктор Орбан, постати попут свог великог претка , Атиле, “бич божји,“ који са том „ознаком„ уђе у историју и оста у њој до дана данашњег?
Оне који боље познају односе мађарског лидера Орбана са партнерима из запдне алијансе и његова све чешћа самостална иступања и потезе које у последње време предузима у спољној политици, није изненадила недавна вест да је Вашингтон увео санкције извесном броју државнх чиновника и предузетника у Маађрској. Мере којима су Американци, казнили Мађаре су се уклопиле у политику притисака на Русију.
Орбан „раскринкаван“ због увођења креативнх финеса у монолитну политику западног лагера
Упутно би било подсетити се како је Орбан последњих година био стално засипан дрвњем и камењм, оштро критикован и „раскринкаван“ зато што уноси све већи број креативнх, мађарских финеса у монолитну политику „западнпог лагера „, која, баш као некада источни лагер, у којему је Мађарска била јак потпорни зид, захтева бесзуловну послушност и покорност, а сваки дисонатни тон од основне НАТО мелодије Политбиро у Вашингтону кажањава изрицањем васпитно-дисциплинских мера.
Санкције САД, васпитно-дисциплинска мера – укор директора
Од којих су санкције САД као укор директора. А затим следе санкције одељенског старешине - ЕУ, па укори сваког поједниначног „предметног наставника“, сваке чланице ЕУ. Све то најпре има за последицу смањење оцене из владања, после чега следи забрана напуштања „школе„, тј државе, онда забрана појединим „беспризорним“ ученицима уласка у дворишта САД и ЕУ. И тако све до забране куповине кифли из заједичког киоска Алијансе за време великог одмора...
Несташни Виктор Орбан, потомак гласовитог Атиле, „бича божјег“ који се заклео на верност Великом брату усудио се у својој дрскости да не иступа и подржи, „као што је речено“ у корист санкција против Русије због Украјине.
Нема напред, порезници стој!
И тако се десило да САД у субуту, 18. октобра уведу „ничим изазване“ антимађарске санкције забраном уласка у земљу низу личности из најближег окружења Виктора Орбана, као и неким крупним предузетницима.
Што је посебно интерсантно, на том списку неподобнох евентуалних путника за САД нашли су се и неки високи чиновници мађареске пореске управе, што није чудно ако се зна да већи број америчких фирми послује у овој средњовропској земљи која је прва после пада Берлинског зида (чему је и сама знатно допринела) отоврила границе за рајски „западни ток“ демократије без обала која је ваљала инвестиције и сваки врсту добробити на опусутеле панонске пусте. Па су се, сасвим је могуће, високи порезници из Будимпеште нешто грдно замерили америчким привилегованим инвеститорима и бизнисменима, и зато им је изречен строги укор без права путовања у САД.
У цара Тројана и даље солидно функционишу козје уши
О разлозима изрицања ових диспциплинских мера званично се не говори. А пошто у цара Тројана и поред толиког ометања и даље солидну функционишу козје уши, свет није, бар неофицијелно, остао без информација да су Американци казнили Мађаре због њихове политике према Русији и зато што су се њихови порески органи грдно замерили америчким компанијама које послују у тој земљи.
Побуна на евроатланатском броду „Орбан„
Беше некад „Побуна на броду Баунти“, па „Побуна на броду Квен“. Али то беху побуне на бродовима из тихоококеанске америчке флотиле, а сад се то десило на евроатлантској пучини, или, да буде још апсурдније – у Мађарској која, као што се зна, нема мора, и због тога се још од Атиле, бича божјег није секирала.
Па зашто да се онда секирају њени суседи или патртнери, рецимо, што Мађарска нема мора?
Али, није тако.
Кад се већ учланила у Евроаталанстки клуб, правила налажу не само да редовно плаћа чланрину, него и да се за вјека вјеков, једном за свагда, одрекне било какве помисли на политичку „самоделатност“.
А тек побуна, макар била и на дражвном пловилу „Виктор Орбан“ је нешто што се нити може, нити сме, нити ће се толерисати.
Јер правила су била јасна од самог почетка. Зна се ко доноси одлуке: Велики брат, док су сотале чланице дужне да те одлуке примењују. Добро, ако се понекад и погледа кроз прсте Британији, Немачкој или Француској неки наступ политичке самоделатности, оне су ипак каријатиде Алијансе, али никаве вежбе слободних стрелаца у тамо некој Чешкој (као што је било почело) или сад у Мађарској се не могу толерисати .
Јер та „нова Европа“ на чијој су рекоснтрукцији и адаптацији Американци „добрано порадили“ и удесили је да у сваком моменту буде монолитна као један од гвоздених стубова њене, америчке, имеријалне моћи и утицаја на који се може ослонити у свако доба дана или ноћи, што и чини, у, како у бурнинм временима, тако и у миру и тишини. Та и таква Европа мора у сваком погледу све више (ако има куд, а нема) да дисциплиновано, беспоговрно извршава газдину вољу, и чак шта више - да увек наслути шта газда намерава да нареди, како би увек покорне са сигурношћу, спрено, могле „пресрети„ наређење речима беспримерне оданости: „На заповијест!“
Ко би тако нешто могао очекиавти од Орбана, миљенкика и стипендисте Џорџа Сороша, негдашњег жиетља Будимпеште
На почетку своје блиставе каријера, кад се као омладинац винуо на политичку орбиту, Виктор Орбан није давао повода за сумњу да ће сопроводити „правилни курс“ који одреди газада из Вашингтона. Почео је своју каријеру као „млад човек који много обећава“, како је проценио његов ментор, и некадашњи суграђанин, Џорџ Сорош, који му је крајем 1980-их доделио стипендију (све се бојим није имао одакле!).
Задојен острашћеним анитикомунизмом млађани Сорошев примерни пионир, Орбан, је поред сталог, за однос према Русији рекао да представља „остатак прошлости„.
У време његовог првог мандата председника владе (1998-2002) Мађарска је ушла у НАТО и припремала се да ступи у Европску унијау. Не треба заборавити да је Орабан био један од најгласнијих подржавлаца бомбардовања наше земље 1999- од стране 19 земаља НАТО предвођениох Сатанистичким америчким државама, а на сав галс је подржао и агресију САД и Велике Британије на Ирак неколико година касније.
Он је широко отворио врата за амерчке инвеститоре од којих сада убира дуже од деценије заостали порез.
Мађарска међу првим земљама постаје жртва екномске кризе 2010.
Кад су Орбанови наследници почели да посвећују већу пажњу односима с Русијом, он их је као лидар тада још увек опозиционе десничарске партије „ФИДЕС“ жестоко критиковао. Пошто је Мађарска међу првим земљама постала жртва светске економске кризе (2010), Орбан се поново вратио на власт. У почетку се обрачунавао са остацима совјетске симболике, борећи се да се убрза изградња гасовода „Набуко“ који ће обилазти Русију...
Али се све то убрзо променило: Американци нису добро оценили свог вазала
Убрзо се, међутим, показало да Американци свог „вазала“ нису добро схватили и оценили. Ускоро ће им постати јасно да Орбан није партнер таквог калибра који би био спреман да спроводи нечију политику наметнуту споља, него да брине искључиво о својој земљи. Он је увек био човек кога памте, који уме да говори запаљиве речи. Ту се он показује у пуној боји и сјају. О Орбану су почели да говоре у целој Европи и изван ње и показало се да је он као политичар у знатној мери сјајнији од (страшно је рећи) Барака Обаме. Са којим, да подсетимо, мађрски премијер није увек хтео да уједначи своје кораке.
Прво звоно се чуло још 2010.
Прво звоно се чуло још 2010. г. кад Орбан, без обзира што је био посвећен изградњи „Набука“, није желео да одустане од „Јужног тока„. Није он одустао ни од пројекта проширења АЕЦ у Пакши који је немогуће реализовати без учешћа „Русатома“.
Критичко расположење Мађара према Русији је осетно омекшало. После 2008. Мађрска се нашла на ивици економског краха, па су јој била неопходна инострана средства, која су у значајној мери потицала из америчких и шпекулантских извора. Индустријска предузећа су затварана, обрадиво земљиште запуштено. И кад је криза почела, страни инвеститори су отишли, а земља је 2008. била на граници банкрота.
Било је сасвми природно и очкивано да мађарски порески органи почну да се интересују шта су то у њиховој земљи радили инвеститори из САД. Испало је да може све друго, само је то забрањено. . .
Меркалова и Хилари критикују нови мађарски устав, али се Орбан на то и не обазире
У 2012. г. у Мађарској је почео да се примењује нови устав. У њему је пружена пуна гаранција заштите етничких Мађара у иностранству, у чему су многи видели намеру преиспитивања граница. Осим тога, у највишем правном акту земље истакнути су хришаћнски корени Мађарске, право на живот од момента зачећа, велика пуномоћја власти да контролише медије. Немчка канцеларка Ангела Меркел и државна скретарка САД Хилари Клинтон одмах су затражиле да се поједине одредбе устава мењају, али Орбан није хтео ни да чује за то.
Брига за положај 150 хиљада етничких Мађара у Закарпатју у Украјини
И ево догодила се 2014., криза у Украјин. За разлику од Пољске, Мађарска није сувише активно подржавала Мајдан. Руководство земље је више бринуо положај око 150 хиљада етничких Мађара у Закарпатју и отоврено је негодовало због националистичког карактера нових украјиснких власти.
И када су САД почеле да спроводе санкције у односу према Русији, Орбан је опет демонстрирао своју независност
Крајем лета, уочи увођења новог таласа санкција Запада Русији, Орбан је говрио:
„Политика санкција коју Запад спроводи у однсоу на Русију доноси више штете њему самом него Русији... Европска унија се сваким даном све више удаљава од Русије. То је лоше не само за Мађарску, него и за целу ЕУ. Ми ћемо тражити да заједнички делујемо са оним земљама ЕУ које су заинтересоване за успоравање и прекраћивање тог процеса разједињавања“.
У том духу он је говорио и у пролеће, и у лето, и у јесен 2014. г.
И проширење АЕЦ у Пакши, и „Јужни ток“
Мађрска није послушала сугестије САД да прекине сарадњу са Русијом у вези проширења АЕЦ у Пакши, а није одустала, упркос америчким захтевима, ни од „Јужног тока“. Мађарске власти нису дозволиле реверзибилни доток гаса из своје земље у Украјину, као што су то урадиле Словачка и Пољска. Практично, Мађари су поступили као главни „саботери „ антируске кампање коју је Америка прописала ЕУ. Меракал и Оланд су се тако залагали, а ту се нашао неки дрски Орбан који се усудио да делује као слободан стрелац...
Сви су изгледи да је та самосталност руковдства Мађарске дозлогрдила Белој кући и Државном секретаријату.
Санкције - Покушај „отрежњења“ Орбана и његовог окружења
И увођење ових санкција није ништа друго него покушај „отрежњења“ Орбана и његовог окружења, како би се приморао да игра по америчкој свирки.
Сада не само државни врх, него и сва Мађарска пролазе кроз искушење доследности, права да се називају самосатлном државом у пуном значењу те речи.
Досад су у томе успевали, али су мали изгледи да ће их САД оставити на миру.
Уиграна технологија смене режима који нису по вољи САД
Технологија смене режима који нису по вољи Американцима је детаљно разрађена и опробана, а најчешће то раде извођењем народа на улицу. Тако су 1998. америчке специјалне службе координирале закулисне радње које су довеле до одстрањења с власти премијера Словачке Владимира Мечјера који се усудио да не следи безусловно проамерички курс.
Као и Словачка у то време, тако и Мађарска данас веома је зависна од САД, Немачке, ЕУ. Још се у у пуној мери није опоравила од кризе и спровођење сопствене линије биће јој врло тешко.
Зато ће бити инетерсантно посматрати даљи развој ситуације, какав ће бити Орбанов одговор Обами, хоће ли садржавти бар у назнакама иоле неустрашивости његовог славног претка, Атиле „бича божјег„?
Бранко Ракочевић
