Културна сарадња писаца два континента
У доба интернета, глобалне информатике и напредне технологије осећа се опадање интересовања за писану књигу па се и писци прилагодјују времену у којем живе. Осим штампаних књига своје радове објављују и на интернету, у ЦД формату и кон- тактирају електронски. То је добро и веома пожељно али за такав начин сарадње потребна је велика воља и жеља да се нит контакта медју писцима не прекине. Наравно да је за то потребно уложити труд и слободно време али када је жеља јака онда ништа није тешко. На овом месту представљамо вам два песника којима ни даљина измедју два континента не представља проблем и у име културне сарадње испуњавају своју мис- ију са којом писаном речју успевају да споје писце на два континента.
Ради се о писцима и новинарима Живку Беговићу из Аустрије и Тоди Матић-Медић из Аустралије који већ више година раде на повезивању наших писаца и новинара са циљем ширења, очувања и промовисања српске културне баштине у чему им помаже и Данијела Тодоровић из Бања Луке (Републике Србска).
Живко Беговић је рођен у шабачком зеленом атару, познатом бо битци “Бој на Мишару”. Пише поезију за децу. Његове песме имају васпитни, образовни, хумано- родољубиви и верски значај. Једно време је радио у просвети у бившој Југославији и у Швајцарској. Као добар познавалац педагогије и психологије његове дечије песме су лепо прихваћене од стране деце школског узраста и читане су у србским шко- лама на Исланду, у Шведској и неким другим земљама, којима их је понудио преко интернета.
Живко већ дуже време пише и родољубиве песме за старије, прозу, хумористичке, сатиричне и афоризме које су огледало друштвених кретања не само у његовој земљи већ и шире у свету! Као вишегодишњи самостални независни новинар радио је за седам разних редакција европских издања на србском језику које су радо читане у Европи, али и у Америци, Канади и Аустралији!
Живко Беговић
Инспирације за писање стихова налази у путовањима по свету и праћењу стране штампе. Познавајући неколико страних језика, криминалистику и право, омогућивало је песнику да сагледа и констатно прати шта се догађа у свету. Живкове песме су до сада објављиване у многим европским новинама и у електронским медијима, на србском језику, портала за културу у Србији, Републици Србској, Аустрији, Немачкој, Шведској, Хрватској, Исланду и Црној Гори Песник и новинар Живко Беговић је члан неколико књижевних клубова у Србији и члан Удружења песника Србије, Поезија СРБ из Крушевца, а сарадник је и пријатељ Удружења писаца "Просвета" из Сиднеја чији је председник Тода Матић-Медић. Живко, иначе, живи и пише у Аустрији.
Тода Матић-Медић
Књижевница и новинарка је једна од најпознатијих песника српске дијаспоре. Родом је из Бајине Баште. Писањем поезије бави се од ране младости и до сада је написала и издала једанаест књига, од којих је једна преведена на енглески језик! Заступљена је у деведесетпет антологија, зборника и лексикона широм света на срп- ском и енглеском језику. Тода поред класичне поезије и прозе пише хаику песме и приче за децу. Поред до сада објављнеих једанаест књига, до краја ове године изаћи ће из штампе и њена дванаеста књига у Америци.
Тодине књиге су до сада превођене на енглески и руски језик, а она је, иначе, председник удружења "Просвета" из Сиднеја, председник Подружнице Поета у Аус- тралији, члан УНС, УКС, и удружења песника у Аустралији и Америци. Живи и пише у Сид- неју, у Аустралији. Члан је више књижевних клубова у Србији, Црној Гори и другим земл- јама и чести посетилац разних међународних песничких сусрета у Србији. Тодине до сада објављене књиге носе наслове: “Неко ме из другог века дарива”, “У под- невима сунца”, “У песми те гтражим”, “Престо светлости”, “Земља скривена иза мора”, “Богиња самоће”, “Очи моје мајке”, “Изгубљена љубав”, Хаику (поезија), “Магична планета”, “Повратак у детињство” (приче за децу), и роман “Лове лост” на енглеском језику.
Тода каже да је поезија део ње, а она је део поезије, јер се поезијом почела бавити од ране младости. Она је инспирације за писање налазила у страним песницма из прошлих векова на пример: Пророк Јеремија, Соломон, Пабло Неруда,Вергилије, Данте Алигијери,Виктор Иго, Платон, Овидије, Ђовани Бокачо, Тагора и многи други.
Не привлаче је наши песници, сем Весне Парун која, по њој, има сличности са страним песничким генијима. На крају Тода изјављује да поезија не може мењати свет, него само људе и само оне који носе љубав у себи, јер Бог је љубав, а песници су само утеха, јер немају моћ променити свет по својој замисли.
Песницима и новинарима, Живку и Тоди, знатну помоћ у раду пружа и Данијела Тодоровић, апсолвент економског факултета у Бања Луци, која као члан Редакције портала за културу “Моје Новости” и Е-новости из Бања Луке. Она редовно објављује њихове текстове поезије и прозе и друге радове који их надахњују и дају инспирације за писање које желе презентовати другима.
У наставку објављујемо неколико Тодиних и Живкових песама:
ДОК ПЕСНИК ТУГУЈЕ
Док песник тугује за отаџбином И страхује за својим народом, Злобници се његовом тугом сладе. И кад је радост на земљи
И кад су реке набујале и усахле, И када мисли на народ свој. Увек је у будном животу,
Из свега речи изроди
И шаље их у загрљај отаџбини.
Док песник тугује и гледа неправду, Мисли му преплаве земљу
И небо надкриле.
Преко главе му прелети век, Уцртан у поднебљу слика,
У супротностима живота. Тудји погледи боду га мржњом Док им њихове мисли снима
И живи за њихово сутра.
(Тода Матић – Медић)
ОДЈЕЦИ ПРОШЛОСТИ
Песма израња из мене, Из дубине утробе цвет,
Коренима детињства нахрањене.
Невини осмех одјекује, Слутње давно заборављене. Разорен прах детињства,
Ко птица у кавезу затвореном остаде, Радосну песму више не пева.
На крилима олује летим, Катанац да отворим и кућу мога Детињства на месечини да саградим.
Са месечевих балкона посматрам свет
Како у сумрак одлази, У плаво море зарони.
Из глуве тишине одјекну топот Коњица Вилиних што воду пију Са извора месечевих.
Обнових разорени праг детињства, Зрацима Сунца га поплочах. Ехо невиних осмеха,
И топот коњице вилинске, Из прошлости се огласи.
(Тода Матић – Медић)
ОТАЏБИНА
Док пишем о теби Замишљам таласе што се о стену ломе,
Извор са ливаде
Што небеским коритом тече. Тамо су остале чаробне љубави, Мисли понекад залутале,
С мојим именом.
И време у којем само ти, Мила мати, можеш ме видети.
(Тода Матић – Медић)
НАРОДНЕ СУЗЕ
Зашто сузе народу теку, у двадесетпрвом веку?
Зашто се уништавају животи деце, цивила
и жена у највећа цивилизацијска времена?
Зашто највећим "моћницима" света, скоро увек нешто у свету смета?
Зашто се производи атомско наоружање, и то се јавно ставља на знање?
Зашто се овако оружје производи, уместо да се више деце роди? Зашто је слаба дипломатија,
од најнижих фактора до Уједињених нација?
Зашто највећи људски умови, на установе светски мир нови? Зашто се сви не боримо,
да у миру и слози живимо?
(Живко Беговић)
НАША ДОМОВИНА
Земља наших прадедова и дедова, наших мајки, очева и синова, где су се родили они,
громко нам и звучно свима звони!
То је наша домовина славна, вековима брањена и чувана, она нас је око сбе свила,
као наша мајка мила!
За њу живимо и стварамо, у миру и рату изгарамо,
од непријатеља је увек чувана, никоме неће бити продана!
Ако нас било ко пита, како се она зове и чита,
то је наша домовина најмилија, позната у свету као Србија!
(Живко Беговић)
НЕУСПЕЛА ЉУБАВ
Имао сам девојку, у младим данима, била је лепа и млада,
моја велика љубавна нада.
Љубав је то била, младалачког схватања,
са узајамним разумевањем, пуна пријатних осећања.
Требала је трајати вечно, јер од среће ми смо сјали, али тако није било,
што унапред нисмо знали.
После извесног времена, љубав је полако слабила,
јер нисмо били једно уз друго, даљина нам срца раставила.
(Живко Беговић)
