Рус на мотору обишао пола света
Олег Харитонов (46) је напустио Москву 20. августа 2014, прошао на мотору југоисточну Азију, Европу, Африку и преко Јоханезбурга „долетео“ до Буенос Ајреса. Тренутно се креће према граду Ушуаја (такође Аргентина). Пропутовао је преко 111.000 км, односно две трећине пута, посетио 62 земље. Рођен је у руском главном граду, има сина од 18 година и кћер која је недавно напунила 6. Ово путовање је испуњење његовог сна, који му се чинио тако недостижан...
„Долази време када желиш да нађешправи баланс у свом животу. Кадапокушаваш да разумешоно што сипостигао и схваташ да си се увек бојао да учинишнешто заиста велико“, каже Олег за „Руску реч“. Он сматра да је проблем у образовању. „Деци прво читају бајке, подстичу њихове снове, а онда их шаљу у школу где им постављају границе. Године пролазе и ми заборављамо наше снове.“
„Имао сам свој посао, радио сам на сајмовима. Онда се догодила криза у пословању, а и ја сам лично пролазио кроз кризу“, каже Олег. Додаје да се уморио од посла „који постајерутина“. Осећао је да време брзо пролази и да мора нешто предузети. „Сад или никад“, рекао је себи.
Фото из личне архиве О. Харитонова
Размишљао је штаби могао да учиниса својим животом. Прво је кренуо на краћи излет, а затимпогледао карту света и рекао: „Морам учинити нешто заиставелико“.
„Мој син је био тинејџер, и желео је да га отац пусти на миру, а моја ћерка је хтела да јојтата шаље слике лептирова, крокодила и нилских коња из разних држава." Сви остали су покушавали да га одговоре и понављалиму да је то немогуће.
Фото из личне архиве О. Харитонова
Припреме за путовање
„Истина је да нисам био спреман и нисамимао ништа за тако велико путовање - чак ни дозволу за вожњу мотора. Дозволу сам добио тек месец и по дана пре почетка путовања“, објашњава Олег.
Фото из личне архиве О. Харитонова
Имао је сан и знао је да неће бити лако. Дакле, шест месеци пре одласка кренуо је на часоветехнике „ендуро“ вожње. „Морао сам да научим да управљам мотором у тешким и екстремним условима.
„Један од разлога зашто сам се одлучио за овај пут је тај да сам желео да будем пример за своју децу“, каже Олег.
Фото из личне архиве О. Харитонова
Упркос свим потешкоћама никада није помишљао да заврши путовање. Чак ни када је букнула економскакриза у Русији, а рубаљ пао. Сећа се да су га звали пријатељи и говорили му да мора да се врати.
Олег им је одговорио да мора да настави, да осећао велику одговорност пред људима који навијају за његов успех и сматрају га поузданим човеком.
Боље јеимати пријатеље него новац
Спонзори његовог путовања суФедерација мото туризма Русије и Руско географско друштво, а компанија Морсвязьспутник га је опремила сателитским телефоном за комуникацију у хитним случајевима.
Фото из личне архиве О. Харитонова
„Деведесет одсто људи које сам сретао на путу су са руског говорног подручја који живе у другим земљама.“
Олег не намерава да обара рекорде или да буде уписан у Гинисову књигу. То нема пуно смисла за њега. Оно што је најважније за њега је сусрет с људима.
Фото из личне архиве О. Харитонова
Олег не говори стране језике, не зна ни енглески. Само језик гестова. „Када двоје људи желе да комуницирају разумеће се на било ком језику“, рекао је Олег. „Волим да упознајемљуде уненасељеним подручјима, волим пустиње без људи где си сам са собом. То можда звучи чудно, али туристичка места ме не привлаче“, објашњава.
Фото из личне архиве О. Харитонова
Сународницина путу
На свом путовањуупознао је пуно Руса. „Има нас поцелом свету. Чак и у најудаљенијим местима у Африци сам упознао сународнике, који су ме звали кући на вечере и дружења", каже авантуриста.
„Могу рећи да ме Аргентина дочекала раширених руку“, додаје.
Фото из личне архиве О. Харитонова
Пут кући
Олег признаје да воли да путује, али већ жели да се врати породици. Аргентина ће бити прекретница. Ушуајаје најудаљенија точка од Москве, почетна тачкаповратка кући. Олег се нада да ће се вратити пре 1. септембраследеће године, када ће његова ћерка кренути у први разред. Каже да му јако недостаје породица. А када се врати написаће књигу о свом путовању и направити документарни филм од свега што је успут успео да сними.
Фото из личне архиве О. Харитонова
Дмитриј Фоминих,
Руска реч
